Možda slomljenost nije bila vaš izbor – ne biste svesno izabrali bol, svakako. Čak i da jeste, prema zakonitostima kojima barataju ezoterična saznanja, čak i da ste na nekom nivou (nesvesnom) svog bića i svoje duše odabrali bolna iskustva koja su vas slomila i poslala na dno, to ste birali da biste mogli da preuzmete odgovornost za svoje isceljenje.
Kako god, niste mogli da kontrolišete ono što se dogodilo, niste mogli da sprečite da čujete reči koje su izrečene, da osetite bol koji ste osetili, da ga ne primite k srcu i ne osetite kako se lomi. Ne mučite se oko toga, bilo je neizbežno, niste svesno išli ka tome, niste sami skočili u jamu punu škorpija, niste se namerno izgubili i završili u pustinji. Ljudi mogu da nas povrede, srca mogu da se slome, dešava se stalno. Tu ste gde ste, manje je bitno kako ste tu dospeli, od onog šta ćete učiniti da se odatle pomerite.
View this post on Instagram
Drugi vam mogu pomoći na putu isceljenja, ali ne mogu obaviti vaš posao umesto vas. Ne možete naterati onog ko vas je slomio da vam pomogne da zaustavite krvarenje, nema nikog ko će poljubiti da prođe, ko će vas previjati i negovati, dok se rane ne pretvore u ožiljke. Ne možete obavezati nekoga da se izvini zbog toga što vas je povredio, da se suoči sa traumom koju je izazvao.
