Dakle, dragi moji, dosta je patetike, sve je prolazno, pa i ljubavi su prolazne (naravno, svaka čast izuzecima, koji su, nažalost, retkost).
A svi smo mi iskusili tu prolaznu ljubav, više njih, pa šta?
Zlatno pravilo: uživaj dok traje, ne kukaj kad prođe, jer od toga nemaš ništa. Samo gubiš vreme. Radije se suoči s tim da je gotovo, i tačka. Vreme je za nove ljubavi, nove početke. I tako ukrug, sve do onog trenutka kad naiđeš na ono pravo, ali čak ni tada ne budi siguran da je to to. Samo se opusti i uživaj dok je tu. Vreme uvek na kraju svima otkrije prava lica, koliko god da su dobro sakrivena.
A što se tiče tog pojma “prave stvari”, pa, u suštini, nema pravog, bar ne onog iz bajke. Svaki trenutak može biti pravi ako ga kao takvog prihvatite. Važno je ono što je sada, ne ono što je bilo ili što će biti.
Sadašnjost može biti bajka, ako je vi takvom napravite
Zaključak: Prava ljubav u smislu “živeli su srećno do kraja života” ne postoji, prava traje uvek, ima svoje loše i dobre momente, i ako se uspešno suočavate sa svim i živite u sadašnjem trenutku onda je to to. I biće sve dok ne naiđete na prepreku koja vas razdvaja i preko koje ne možete zajedno. I tu se putevi odvajaju, pa svako na svoju stranu. Nekad se to desi pre, nekad kasnije, ali se desi.
Ne živite u iluzijama, budite realni. Lepo je voleti, i trudite se da traje. Što duže, to bolje.
Srećni su oni koje smrt rastavi u dubokoj starosti. To je već prepreka preko koje se ne može, ali ona ne zaustavlja ljubav.
Sve ostale prepreke su nevažne. Ako ih ne možete preći, ne mučite se uzalud. Ostavite to sve za sobom, i gledajte na to kao na novu šansu da počnete ispočetka.
Nije džaba rečeno: “Da je bilo dobro, još bi trajalo”.
Dakle, gledajte na to pozitivno, ne gubite vreme kukajući, žaleći za nečim što se završilo.
Biće toga još. Gledajte napred, ne vucite uspomene sa sobom, potrebna vam je samo jedna senka – vaša.
Prošlost je samo smetnja na vašem putu, rešite je se, i nastavite dalje oslobođeni tereta. Lakše se diše, verujte mi.
Man’te se patetike, od nje nikom bolje bilo nije.
Man’te se tugovanja, a za čim? Prošlo je, prošlo, pa šta, naići će sledeći voz, uvek ima sledećeg. Možda malo i kasni, ali uvek stigne onima koji ga čekaju.
A najgori su oni koji mole, kukaju, patetičari. Pa koliko čovek nisko treba da padne da bi jurio prošlost i molio je da se vrati i bude sadašnjost. Time samo pokazujete kolika ste kukavica i koliko malo samopouzdanja imate da bi se suočili sa neizbežnim. Ne dozvolite to sebi, normalno je da čovek jednom posrne i pokuša ponovo. Greške se mogu samo jednom ponoviti, neke nijednom, ali dvaput ponavljati istu grešku je već previše.
I manite se slušanja balada na neko vreme, bude u čoveku najgore slabosti. Ja ih slušam za svoju dušu, ali me nikad nisu, niti će me motivisati na neki korak poput preklinjanja bivše ljubavi da se vrati, jer je “njegovo ništa meni sve”.
Ko s tim jednom raščisti, raščistio je zauvek, a raščistiti se može samo na jedan način – klin se klinom izbija. Ko razume, shvatiće…
Jovana Sotirov “Ovakva će te teško zavoleti, teško ćeš joj se svideti i teško će ti to ona priznati. Ma, i kad prizna, opet će ti teško ljubav pokloniti. Ali kad te zavoli, neće te ovakva, prijatelju, nikad ni prevariti ni izneveriti. Takva ti je ona.”
