Modernizam se probudio. Ponovo rodio. Opet zaživeo. Kako god želite, i da ne zaista, ipak je pripada delu prošlosti još uvek, ali izvesno je da velike institucije pokušavaju da skrenu pažnju na globalni modernistički proces koji se mahom događao posle II svetskog rata na svim meridijanima. Novi svet je zahtevao novi poredak, novog čoveka, novu arhitekturu u novim gradovima. Pogotovo što su oni stari bili u priličnoj meri devastirani. To je i razlog zašto je arhitektura ovog perioda posebno prijemčiva svima. Jer je taj novi čovek treba da živi svuda. Ova arhitektura je bila izuzetno revolucionarna i jedinstvena jer je bila konstrukcijski jaka, korisna, izdržljiva i pristupačnog dizajna za sve, bila je arhitektura za mase. Modernizam je imao ideju da promeni svet, radikalno se suočavajući sa svim što je zastarelo i aktivno stvarajući novi arhitektonski jezik budućnosti. Estetika se u velikoj meri razlikovala od zemlje do zemlje ili regiona do regiona ali je koncept o novom modernističkom poretku i svetu bio svuda isti.
Nova zainteresovanost za stil sa sredine XX veka i njeno oživljavanje kroz izložbe i knjige, počela je okvirno od 2010. da doživljava boom, ali poslednji značajniji događaj je organizovao Muzej Moderne umetnosti, MoMA u Njujorku koji je svojom izložbom “Toward a Concrete Utopia: Architecture in Yugoslavia 1948.-1980.” skrenuo pažnju javnosti na ono što imamo pred očima, a definitivno ne vrednujemo dovoljno – modernističko nasleđe socijalističke Jugoslavije. Izložba je naišla na neverovatan odziv i manje i više stručne javnosti, i lepo je znati da mnogi koji verovatno nisu puno znali ni o samoj Jugoslaviji sada znaju nešto više i o njenoj arhitekturi.
A šta mi znamo o Njujorku i njujorškoj arhitekturi sredine XX veka? U duhu novog globalnog vrednovanja stila sredine prošlog veka nećemo se podsećati onih poznatih favorita kao što Frank Lloyd Wrightov Guggenheim muzej već nekih drugih remek dela koja stalno nekako ostaju ispod radara. Tako da, ako se nađeš u Njujorku, u potrazi za delom prošlosti postoji nekoliko arhitektonskih celina koje su zaista modernistički must-see.
George Washington Bus Station, Washington Heights
Pier Luigi Nervi koji potpisuje ovaj projekat je verovatno jedan od najgenijalnijih mozgova inženjeringa i arhitekture što ovaj objekat, George Washington Bridge autobuska stanica i dokazuje, jer je ovo u svakom smislu zadivljujuć projekat. Ono što još više zadivljuje, ali u negativnom smislu je da većina ljudi ni ne zna da postoji, a još manje ko stoji iza projekta. Poput Herkulesovih stepenica, samo betonske masivne forme se uspinju i formiraju neverovatan prizor.
