Znate ono kako ste jednog trenutka u srećnom braku, a drugog otkrijete kako vas muž s kojim ste provele 20 godina vara sa nekim ko je deset godina mlađi? E, pa, ja znam!
Mnogo bolje
Prešla sam put od žene koja odlazi sa mužem u klubove sa kolegama, majke đaka koji su već u srednjoj školi, do same tridesetdevetogodišnje žene. U ovom članku ću s vama podeliti sve one momente ključanja mozga, češkanja glave, da-li-je-ovo-nečija-šala-na-moj-račun, i slične trenutke iz mog samačkog života. Osetite se pozvane da učite iz mojih grešaka…
A gde je odgovornost u celoj priči?
Uh! Proklet da je samački život!
Da vam kažem šta mi najviše nedostaje u samačkom životu, pored muža. Oslonac! Mnogo bolje se snalazim u posvećenoj vezi, a jedan od najvećih razloga za to je što imam tu drugu osobu koju mogu da pogledam u oči i budem potpuno iskrena. Nikada nisam dobro lagala i ne divim se ljudima koji imaju tu veštinu. I kada sam bila udata, nabacivali su mi se i, kao većina žena, imala sam svoje male simpatije, ali nikada nisam prešla granicu. U tih 20 i više godina braka nisam ni poljubila drugog muškarca. Nisam mogla da zamislim da nekoga tako povredim (mog bivšeg muža koji, očito, nije brinuo o ovim stvarima).
Nemam više nekoga kome moram da pogledam u oči ako zabrljam, a i deca su mi odrasla pa više ne polažemo račune jedni drugima – ako će jedno od nas biti van kuće tu noć, samo pošaljemo sms ostatku, čisto da ne bi brinuli.
A gde je odgovornost u celoj priči?
Radim šta mi se prohte
Kad već nikome ne odgovaram, mogu da radim šta hoću. Uživam u samačkom životu i – zaista uživam. Volim da za večeru jedem šta god hoću i kada hoću da jedem. Volim da gledam šta hoću na TV-u. Volim što mogu da dođem kada god hoću i odem kada god hoću, i ne moram da proveravam da li za nekoga moram nešto da odradim. Posle dve decenije stavljanja drugih ispred sebe i posle dve decenije rasporeda – ova opuštenost veoma prija.
