Čak i ako ste tipičan predstavnik generacije Z, koji je navikao na notifikacije koje se stalno oglašavaju na vašem telefonu, dešava se da vas iznerviraju. Nekima se to dešava stalno – zvuk obaveštenja vas jednostavno stresira.

Skloni ste da isključite notifikacije i da potpuno „zaboravite“ da ih uključite i imate pravo na to. Jer, vaš telefon je nekulturan. Ne zanima ga da li spavate, ili ste u kupatilu, ili ste se udubili u rad i ne želite da vas nešto prekida. Smete i da ga isključite u trenucima kad vam nije potreban.

Samo, toliko smo navikli na upotrebu telefona, da je teško pronaći trenutke kada vam nije potreban i kada ga možete potpuno ućutkati. Treba vam u prodavnici, u prevozu, nezamenljiv je navigator kada tražite neku lokaciju, i za par sekundi će vam pronaći bilo koju informaciju. Koristan je i neophodan, svakako. Naše veze sa telefonima su intenzivne i dugotrajne. Ali, kao i u svakoj vezi, neophodne su vam zdrave granice. To je sredstvo koje treba da vam služi, a ne navika kojoj robujete.

Kako notifikacije utiču na psihu i hemiju mozga

Notifikacije kao okidač anksioznosti

Studija o zavisnosti od pametnih telefona iz 2017. godine otkrila je da obaveštenja mogu promeniti hemiju mozga, stvarajući neravnotežu u njemu. Studija je takođe pokazala vezu između korišćenja pametnih telefona i anksioznosti, depresije i impulsivnosti. Pored toga, stalno uključena obaveštenja mogu izazvati obrazac koji se naziva „cena prebacivanja“. To je kada prekid poput obaveštenja odvlači našu pažnju od zadatka.

Slično tome, svi smo programirani da iskusimo petlju nagrade koja traži dopamin. Dopamin je hormon koji vam daje osećaj uživanja i podstiče vas na akciju. Kada počnete da pregledate aplikacije društvenih medija, petlja dopamina se aktivira. Svaki put kada otvorite aplikaciju ili pročitate naslov, hranite tu petlju – i to vas ostavlja da želite još.

Dakle, notifikacije su u suštini male dopaminske slot mašine, koje izazivaju zavisnost. Svako zujanje obećava „nešto važno“. Možda je to neki pohvalan komentar, možda neka drama u nastajanju, a  možda je to samo još 25% popusta na cipele koje vam ne trebaju. Vaš mozak ne zna razliku. On je samo uslovljen da reaguje na zvuk. Mračna strana ove zavisnosti je nešto što psiholozi nazivaju „anticipatornim stresom“, stalnom napetošću neznanja šta se krije iza obaveštenja. Dok ne proverite, vaš mozak je u stanju visoke pripravnosti.

Zato bezopasno „ding“ može da vam ubrza kucanje srca pre nego što i pogledate ekran. Ima smisla, jer studije pokazuju da stalne notifikacije aktiviraju našu reakciju „bori se ili beži“. I to je razlog zašto se osećate uznemireno i anksiozno i zašto treba da pronađete i postavite granice u svojoj vezi sa telefonom.

Psihologija iza notifikacija

Obaveštenja ciljaju na uzbuđenje – dizajnirana su da nas drže u stanju hiper-budnosti. Ali, taj nivo dostupnosti nije prirodan. Ljudi nisu dizajnirani da se emocionalno angažuju oko velikog popusta objavljenog u ponoć.

Kada se osvrnete na istoriju obaveštenja, ona su često bila poziv na neku akciju. To znači da su nas neurološki stimulisala ili da idemo napred „u borbu“ ili da se povučemo „u bekstvo“. Pametni telefoni su napravljeni i dizajnirani imajući u vidu psihološke kuke i obrasce ponašanja.

U suštini, zvuk obaveštenja hrani vaš FOMO, strah od propuštanja. I ako pokušate da se izlečite od ove zavisnosti tako što ćete isključiti notifikacije, ili isključitin telefon, možete iskusiti trenutke panike, preznojavanja i osećnja odbačenosti. Šta li propuštate? Možda svi planiraju nešto zanimljivo bez vas? Možda ste propustili nešto u grupnom ćaskanju? Pojavilo se nešto o čemu će sutra svi pričati, a vi niste u toku?

Toliko mnogo aplikacija i programa je napravljeno da iskoristi naše obrasce ponašanje ili ranjivosti. Oni graju na naš strah od propuštanja, potrebu za radoznalošću i strah od nekonformizma. I takođe podstiču želju za potvrdom i spoljašnjom validacijom, koju je teško prevazići.

Kako da postavite granicu notifikacijama

U savremenom svetu mnogi ljudi doživljavaju digitalni burnout, jer sve vreme provode na telefonima. Zbog zloslutnih vesti iz celog sveta, koje ne ostavljaju nimalo nade u evoluciju čovečanstva i u snagu dobrog i humanog, svi smo anksiozni. Informacije su preplavljujuće i većinu vremena toksične, notifikacije su osmišljene da nas „zakače“ i uslovljavaju. Veštačka inteligencija je sve naprednija i sve pametnija. Senka tehnološkog napretka je preteća i mračna. Kao da je pravac u kome se razvoj čovečanstva kreće, robotizovanje ljudi i humanizacija robota.

Dakle, koliko god mislili da su društvene mreže i slanje poruka prijateljima bezopasni, nije teško uvidet kako nam polako preuzimaju život. Kako da postavite granicu i uravnotežite svoj digitalni život sa svojim mentalnim zdravljem?

Notifikacije nisu same po sebi zle. Mogu vas podsetiti kada treba nešto da uradite ili vas upozoriti kada nešto nije u redu. Radi se o tome da znate koja obaveštenja treba da isključite i zašto.

Ako ste došli dotle da vam je svako obaveštenje na svakoj aplikaciji aktivno, zaista je vreme da ih isključite. Prvi korak je da samo razmislite o tome da svoja obaveštenja učinite što je moguće minimalnijim. Pogledajte šta koristite, zašto to koristite i koliko vam je korisno.

Istina je da tehnologiju stvaraju ljudi. Mi smo gospodari tehnologije. I praveći korak unazad da bismo razumeli zašto koristimo stvari, svakako možemo učiniti da tehnologija radi za nas. Tako da više ne moramo da skačemo na svako obaveštenje.

Isključivanje obaveštenja će vam vratit ne samo osećaj mira, već i samopoštovanje. Niste obavezni da stalno razgovarate sa ljudima i odgovarate na svaku poruku bez razmišljanja. Stvorite granice za sebe i stavite sebe na prvo mesto. Ovo se odnosi na TikTok i Instagram koliko i na vaše prijatelje i zaista menja pravila igre.

Pročitajte i ovo: Šta je „dopaminska kultura“ i zašto niko nije imun na ovaj fenomen

Brankica Milošević