E, u dobra stara vremena, kad se pojavila SIDA, rizičnim ponašanjem se smatralo stupanje u intimne odnose bez kondoma, čija je upotreba promovisana i usvojena kao zaštita od fatalnog AIDS-a, ali i drugih polno prenosivih bolesti, ali i trudnoće. Ima mnogo onih koji nikada nisu usvojili prezervativnu praksu i samouvereno su rizikovali, ponašajući se intimno, sa kim su hteli i želeli. Neki su tako postali roditelji.
Pa, protekla godina nam je promenila standarde, a nova ih verifikuje – u novoj godini i novoj eri (Vodolije), ulozi su podignuti, a tradicionalne socijalne interakcije spadaju u rizično ponašanje. Rukovanje? Razmisli još jednom. Ili uvežbaj da isturaš lakat, ili nudiš pesnicu za pozdrav (pružanje pesnice obezbeđuje veću distancu). Zagrljaj? Pa, to je već totalno neodgovorno kršenje preporuke o držanju fizičke distance, kao najdelotvornijoj preventivnoj meri. Ljubljenje da ne pominjem, fuj, daleko bilo.
Seks sa novim partnerom? Od same pomisli mi se zavrti u glavi i osećam malaksalost, a to su, zna se, prvi simptomi kovida.
Činjenica je da ne poznajem lično nikog ko boluje od side, ili je od nje umro, kao što je činjenica da poznajem veliki broj ljudi koji su pregurali kovid (ili se upravo nose sa tim), kao i neke koji nisu preživeli. Činjenica je da je pola moje bliske ekipe iz devedestih godina prošlog veka pomrlo, a da ih sida nije ni okrznula, dok za kovid nisu nikad ni čuli, jer nisu doživeli pandemično ludilo na pragu nove ere. Umirali su od drugih ludila, od srca, jetre, od sopstvene ruke.
