Moja novogodišnja euforija je utihnula još u ranom detinjstvu, kada sam prestala da verujem u Deda Mraza. Naime, roditelji su unajmili tinejdžera iz zgrade da odglumi miroljubivog crveno-belog dekicu koji mi ostavlja poklone ispod jelke. Dotični tinejdžer se “zagrevao” za svoju novogodišnju žurku, pa, umesto da odglumi dobrog Deda Mraza, transformisao se u Deda Mraza alkosa, koji se sapleo o gajtan od rasvete za jelku. Sa razdrljenim kostimom i nakrivljenom bradom, stavio me je na koleno, pribio uz svoje ćosave grudi i rekao: “Hik, bila si dobra klinka… Torima Mraz ti je dovukao par poklona. Budi dobra i sledeće godine i zapamti, hik, da nikada ne mešaš vino i rakiju.”
Pijani Deda Mraz me savetuje da ne mešam vino i rakiju
Usledila su i nova traumatična novogodišnja iskustva posle ovog. Čar biranja novogodišnjih ukrasa se pretvorila u cenkanje sa Kinezima za iste. Porodična okupljanja oko jelke, kada svi otvaramo poklone, zamenio je prvojanuarski mamurluk.
Osećam se besmisleno, dok stojim u jednom od kilometarskih redova u marketu. Ispred mene je horda ljudi, koja, kao da kupuje za narednih šest meseci. Dok držim korpu sa tri proizvoda, uviđam kako će im isteći rok, kada stignem na red. Zbog novogodišnjih klišea kartica mi je u minusu, jer treba da ispoštujem sve prijatelje i da im kupim neku kreativnu sitnicu. Tu su i sva ona sniženja, koja nas uvlače u radnje i nagone nas da otvaramo novčanike pod parolom: “Jednom se živi, pa Nova godina je!” Ipak smo do određenog butika proveli skoro dva sata u autobusu, na mostu, sa mokrim nogama ili smo na istom tom mostu bili zaglavljeni sa taksistom i prinuđeni da slušamo njegove besmislene priče, uz pomoć kojih se trudio da prekine neprijatnu tišinu.
Ukoliko rešite da izbegnete novogodišnje ludilo napolju, ni kod kuće nećete biti sigurni! Dok pravite ukrase ili dekorišete stan, pratiće vas novogodišnji program, u kom vas estradne “zvezde” Mice, Cice i njima slične, pozivaju na “nezaboravni provod” po krčmama u Geteburgu ili “Frankfurtu na Majci”.
Sve ovo se događa zbog prelaza u novu kalendarsku godinu, fiktivnog novog početka. Često se svode računi, pišu se novogodišnje odluke, koje lično nikada ne uspevam da ostvarim. Ljudi su u ovom periodu ili previše euforični, ili previše usamljeni. U prepunoj diskoteci su često sami, ironično zar ne? Treba da platim bezobraznu cenu ulaznice za jednu od takvih diskoteka. Već posle ponoći, po nekom starom pravilu, moraću da je napustim, jer su se klinci napili i pobili.
Zbog novembarskih i decembarskih slava i preslava, neizbežne ruske salate, reda sarmi i reda pečenja, ne uspevam da obučem novogodišnju haljinu. Ostaću kod kuće u pidžami ispod bakinog ćebeta. Malo kuvane rakije, on, ja i stari domaći filmovi. Nije bitno gde smo za Novu godinu, već ko nas drži za ruku u toj noći. I naravno, ne mešajte vino i rakiju!
Srećna vam Nova godina!
Izvor fotografija: butikpastane.com, zonecreative.it, lifetunnels.com
Tijana Banović je apsolvent srpske književnosti i jezika. U sebi skriva Petra Pana koji ne želi da odraste, koji bi samo da leti. Za svaki lonac ima odgovarajući poklopac.
