Kada se govori o Novoj godini, zapravo se misli o dočeku Nove godine, o provodu, o najmilijima sa kojima želite da provedete ovo veče – nebitno da li je u pitanju žurka u klubu ili najuža porodica. Ono o čemu se malo priča jeste o jutru posle dočeka, taj 1. januar, o prvoj kafi i prvom izležavanju u krevetu.
Odgovorno tvrdim da ništa nije tako mirno kao novogodišnje jutro. Sve prodavnice su zatvorene, jedva da ima ljudi na ulicama i to su uglavnom oni koji se vraćaju sa novogodišnje proslave, oni koji moraju da prošetaju svog psa ili dostavljači hrane.
View this post on Instagram
Volim tišinu 1. januara, taj trenutak kada se sležu utisci prethodne večeri i kada puni nade razmišljamo o ciljevima koje smo postavili. Ako ste kao ja, mnogi od tih ciljeva će ostati neispunjeni, jer će vas život odvesti negde drugde.
I to je ok.
U suštini, u tom trenutku nije ni bitno šta će se dogoditi u godini koju smo tek dočekali, bitno je to sveopšte raspoloženje da nas očekuje bolje sutra i da ćemo nešto zaista promeniti. Da li će se zaista nešto promeniti ili ne, ostaje po strani.
Volela bih da sam svakog jutra tako mirna i bez unutrašnjeg pritiska kao prvog januara. Ima nečeg rasterećujućeg u novim počecima, iako znamo da nas čeka nepredvidivi put.
