Slušajte svoj organizam i hranite se onim što vam je u trenutku potrebno. Telo nam daje jasne signale, ali ga mi često ućutkujemo hraneći se hedonistički: onim što nam kratkotrajno zadovoljava čula ili onim što specijalisti/nutricionisti savetuju. Najbolji savet koji možete dobiti jeste da jedete kada osetite potrebu za tim, konzumirate namirnice za kojima osećate potrebu u količinama koja vam odgovara, bez preterivanja.
Masna hrana nas čini debelim!
Jedan od najpoznatijih mitova o hrani je verovanje da će nas masna hrana učiniti gojaznim. Ideja je jednostavna: godinama su ljudi povezivali hranu sa svojim telima na vrlo čudan način. Tako imamo verovanja da ako jedeš svinjeći mozak – bićeš pametniji, ako jedeš samo povrće – bićeš slabašan kao što su i biljke, ali ako jedeš meso – bićeš snažan.
No, dokazivano je već da nas ne čine debelim masnoće i masna hrana, već šećer. Ipak, ako nikada ne konzumirate šećer i slatkiše, a jedete kilograme mesa nedeljno, velike su šanse da postanete gojazni, ne zbog masne hrane same posebi već zbog preterane količine koja vašem telu nije neophodna.
Dokazano je da slatka hrana goji više nego masna
Voće posle obroka!
Još jedan razbijen mit je onaj po kom je voće najbolje jesti posle ili pre redovnog obroka. No, ta tvrdnja je netačna. Naš organizam vari voće na drugačiji način od ostale hrane. Kada voće dođe u želudac on voćne materije fermentiše. Kao takve one dolaze do creva koji hranljive materije upijaju i raspoređuju po ćelijama u organizmu. Druge materije ne možemo svariti na isti način, pa ako bismo u kratkom periodu konzumirali ceo obrok i voćku pored toga, varenje jednog tipa hrane bi sprečio varenje drugog. Tako bismo imali veću štetu nego korist od vitamina iz voća. Zaključak: jedite voće odvojeno od drugih obroka i kombinujte ga samo sa mahunastim plodovima i povrćem.
Logika nalaže da bi voće trebalo jesti odvojeno od drugih obroka
Tri obroka dnevno!
Tri obroka dnevno, pet kada dodate dve užine između obroka ili šest malih obroka. Da li stručnjaci i nutricionisti znaju bolje kako naši organizmi funkcionišu od nas samih? Malo verovatno. Ovakva pravila dovela su do dve potpuno različite posledice: polovina ljudi se prejede poštujući ova pravila, a druga polovina ne jede iako je gladna pridržavajući se pravila o tri obroka. Pošto je ovo greška veka preporučujemo vam da jedete onda kada osetite glad, a ne kada vam neko drugi kaže da je vreme za jelo.
Jedite kada osetite prazninu u stomaku, kada crveva počnu ispuštati čudne zvuke
Mojoj dijeti fale proteini!
Još jedna neosnovana predrasuda tera nas na zaključak da moramo jesti jaja i meso, piti kravlje mleko, da ne možemo živeti bez navedenih namirnica. Činjenica da one sadrže najviše proteina ne znači da ih nema nimalo u drugoj hrani. Štaviše, nema te hrane bez imalo proteina. Ideja o dijeti bez proteina značila bi da se uopšte ne hranite, mršavite i imate vrlo malo preostalog vremena.
Ne postoji hrana bez proteina
Dijeta bez mesa će vas učiniti slabim i bolešljivim!
Život na biljnoj dijeti će vas učiniti slabašnim poput biljčice, mršavim i bolesnim, a hraneći se mesom postajete snažniji i zdraviji?!
Još nije umro onaj ko nije jeo meso. Štaviše prekomerno konzumiranje i zavisnost od mesa dovela je do pojave mnogih bolesti poput holesterola, gojaznosti, bolesti srca i svakodnevne lenjosti i manjka energije.
Neki od najpoznatijih vegetarijanaca su Marej Rouz (Murray Rose) šestostruki olimpijski šampion, Eder Džofre (Eder Jofre) – profesionalni bokser i Dag Hepbern (Doug Hepburn) kanadski svetski šampion u podizanju tegova.
Još jedan nutrocionistički mit – oboren!
Vegetarijanci žive bez mesa, nećete se razboleti ako ga ponekad preskočite u ishrani
Izvori fotografija: instructables.com, reportageonline.com, juicing-for-health.com, juanlugofitness.com, mylifeisbrilliant.com
Saška Stojadinović je studentkinja Fakulteta političkih nauka, ponosna Vodolija zavisna od knjiga, pisanja, preterano pričljiva i ćutljiva u isto vreme, rođena u pogrešno vreme. Večito dete.
