Zvanično i generalno, odobrava se stav da se broj vaših bivših partnera nikoga ne tiče, da vaš sadašnji ili potencijalni nema prava da vas ispituje o cifri i da, pogotovu, nema prava da vas hejtuje. Ali, to je priča o tome šta znači činiti pravu stvar (ili ne činiti pogrešnu), baš kao i ona o neprikosnovenoj privatnosti mobilnog telefona Fejsbuk naloga. Reci da nisi imala iskustva sa tim da ti dečko “upadne” na Fejs, ili da ti to uradiš njemu, ili da tražite da jedno drugom pregledate poruke na telefonu. Ako nisi, to je samo zato što još nisi imala prilike da to uradiš krišom, ili (još) nisi posumnjala u vernost (seti se, postoji mikroprevara i ona se uglavnom odvija u prepisci na društvenim mrežama) ili se nisi ozbiljno naljutila i naoštrila.
Dakle, to da on nema prava da šizi zbog tvojih bivših (i ti zbog njegovih) to je samo pretpostavka civilizovanog odnosa, koja pada u vodu čim se neko naljuti.
I zato su i istraživači smatrali da imaju pravo da guraju nos, pa su u raznim ispitivanjima pokupili odgovore na pitanje koliki broj bivših partnera se toleriše – sve od jednog, do 12. Niko nije dao velikodušniju ponudu.
Kad su Britanci u pitanju, prosečna Engleskinja pre braka ima osam partnera, od kojih su četiri veze za jednu noć, a to je za jedan više nego što muškarci tolerišu. Žene su u tom smislu popustljivije, tolerišu do deset bivših devojaka svog partnera. Ne treba da bude ni premalo bivših, pa većina ispitanika oba pola kaže da bi volela da njihov supružnik ima bar pet bivših partnerki. Amerikanci tolerišu sedam bivših partnera, a Francuzi i Španci deset. Najviši broj je 12 – on pokazuje, kaže se u istraživanju „da je osoba liberalna, slobodoumna i avanturističkog duha kad je reč o seksu. Manje od 10 ukazuje na konzervativnost, a više od 19 na egocentrizam i osobu koju je nemoguće zadovoljiti.“
