Mnogi smatraju da je mnogo bitnije iskustvo u emocionalnoj povezanosti važnije od broja bivših partnera – neki misle da je dobro imati barem dve ozbiljne veze pre braka (a i prosek je toliki), drugi smatraju da je potrebno zabavljati se sa više osoba da bi shvatio šta ti odgovara. Istraživanje u Americi je pokazalo da su najzadovoljniji u braku oni koji su imali malo ili nimalo predbračnog iskustva, a da oni koji su imali više partnera, imaju više zahteva i češće su nezadovoljni.
Nema podataka o nekom istraživanju tog tipa na ovim prostorima, ali svako ovdašnje žensko zna da nije mudro priznati više od tri partnera, a da je muškarcima dozvoljeno da se hvališu dvocifrenim brojevima i da nikako ne smeš da pokažeš da im ne veruješ, ili da ukažeš na to da među tolikim ribama ni jednu nisu uspeli da zadrže duže od mesec dana, ili da postavljaš sumnjičava pitanja tipa „hmmm, da li si uopšte imao neku ozbiljnu vezu, jer da jesi, valjda bi znao neke osnovne stvari o ženama?“ ili „sa kakvim si to curama imao posla, ako ti je ovo prolazilo?“
Trebalo bi da nas iskustvo nečemu uči, makar tome šta je ono što nam prija u vezi i kakav odnos želimo, makar i putem loših iskustava o tome šta nam nije prijalo i šta nikako ne želimo ponovo. A dešava nam se da ponavljamo i ponavljamo slična iskustva i da ne uspevamo da pronađemo partnera sa kojim želimo da ostanemo i sa kojim možemo da izgradimo stabilnu vezu. Broj partnera raste, a naše iskustvo stagnira.
