Poklonom objavljujemo, pokazujemo i otkrivamo. Još u prvobitnim zajednicama ljudi su imali kult darivanja i kult prinošenja žrtve. Ovi simbolični pokloni bogovima, prirodi i bližnjima ukazivali su na iskonsku čovekovu potrebu da udovolji drugima, da umilostivi one kojih se boji i probudi naklonost i ljubav. Savremeni čovek u suštini je ostao nepromenjen i porive koje je osećao nekada oseća i danas. Prilike u kojima ljudi poklanjaju ne razlikuju se mnogo od kulture do kulture.
Kada razmišljam o poklonima koji su me najviše obradovali, to nisu pokloni koji su najviše koštali ili imaju najveću upotrebnu vrednost, već pokloni koji imaju “dušu”. Ponekad je lepo i originalno pakovanje dovoljno da nas ostavi bez daha. Pokloni s dušom pokazuju da je osoba koja nam ih je darovala uložila veliki trud da pronađe nesto što će odgovarati našem senzibilitetu i životnom stilu, nešto sto će nas obradovati, nasmejati i iznenaditi.
Deca najbolje umeju da nas osete, pa bližnjima daruju nevino, lako i čistog srca. Zato očuvajte to dete u sebi što je duže moguće i uživajte u malim stvarima.
Gledajući na period koji nam sledi, vreme novogodišnjih i božićnih praznika nosi sa sobom posebnu draž. Tada smo svi osećajniji, darežljiviji i želimo da oživimo taj pucketavi, ustreptali osećaj išcekivanja iznenađenja. Ako usput uspemo da usrećimo ljude koje najviše volimo, prijatelje i poznanike koje cenimo, to sve čini da se ovih dana osećamo potpuno, zadovoljno i smireno.
Svesni smo da je upravo ovo osećanje umnogome zloupotrebljavaju robne kuće koje zarađuju ogromne svote novca prodajući “sreću” i “praznični duh”. Često nismo u stanju da se otrgnemo tom zovu, napadu na sva čula. Retko uspemo da kupimo samo ono što nam je nephodno i što smo planirali, već postajemo deo gomile koja se kao po komandi gura na rasprodajama i stoji u predugačkim redovima.
Tržni centri se utrkuju u tome ko će napraviti bolju prazničnu atmosferu, ko će bolje aranžirati lokale i bolje upakovati poklone, mame nas velikim sniženjima i popustima. U tom masovnom ludilu kupujemo poklone na prečac, ne razmišljajući, grabeći da neko drugi slučajno ne bi došao pre nas i uskratio nam osećaj te male pobede. Tek kada dođemo kućama razmislićemo o tome da li smo odabrali poklone koji su ljudima kojima kupujemo odgovarajući, ili ćemo ih zadržati za sebe.
Odabirom poklona nesvesno često otkrivamo delić svoje ličnosti.
Zato, sledeći put kada krenete u kupovinu poklona, pokušajte da probudite ono uspavano dete u sebi, oživite deo mašte i pokušajte da zaista usrećite i obradujete osobu kojoj poklanjate. U našem narodu postoji izreka “poklonu se u zube ne gleda”, ali potrudite se da vaš poklon zaista izazove željeno oduševljenje, a ne zahvalnost po automatizmu. Moj savet je da ništa u životu ne radite samo da bi ste “odradili” i “prebrinuli” već iz srca, jer jedino tako će to imati pravi smisao.
Teodora Kovrlija – Stalno u potrazi za nečim novim. Obožava filmove, modu, glossy časopise, knjige, fotografiju i dizajn.Vatreni je pobornik organske hrane i zalaže se za sve ekološke inicijative u Srbiji. Želja joj je da se uskoro isproba i u istraživačkom novinarstvu. Sa sestrom vodi blog Sugar Honey Baby.
