Velika magija, taj boravak u sadašnjem trenutku. Deca znaju tu magiju, ali to se ne računa, jer ona to ne rade svesno i namerno, nego spontano. Prosto jesu i to je dovoljno. Mudraci znaju, a naučili su, pa veruju da svi mogu i treba da nauče tu prisutnost. Svi gurui, psiholozi, koučevi i duhovnici poručuju da treba svesno da boravimo u sadašnjosti, da otpustimo prošlost, da ne mislimo na budućnost. Budućnost je svaki naredni trenutak, koji proizilazi iz sadašnjeg, i kad ulažeš energiju i svest u sadašnjost, onda usmeravaš sebe ka željenoj budućnosti. Ukratko.
Ima tu i negovanja deteta u sebi, dok koračaš stazom mudrosti, ispunjenoj sadašnjim trenucima. Ali sve je to tako naporno. Sav taj rad na sebi. Samodisciplina, samoanaliza, samosvest, samoljubav, osvešćivanje, opraštanje, otpuštanje – rudarski je to posao. I zahteva snagu zrele mladosti, one oko tridesete. Ne ide pre – premalo je iskustva, previše arogancije, prosto nemaš dovoljno dobar alat za dubinski rad. Ego mora da izraste, da se osnaži, da se potvrdi i ostvari. Ako to ne uradi, onda te doživotno tiraniše i ne dozvoljava ti da ga makneš u stranu kad nije potreban i kad se baviš poslovima bića. Kad je ego lomljiv i nesiguran, onda stalno mora da bude glavni i da diže galamu i ne da ti da dosegneš unutrašnju tišinu, da samo budeš, da praktikuješ magiju sadašnjeg trenutka. Ukratko.
Dakle, kad kreneš ka četrdesetoj, u svoj svojoj snazi koja objedinjuje mladost, iskustvo, ostvarenost, ovozemaljske ambicije i težnju ka nečem višem, potrebu da otkriješ šta sve jesi, da bi to mogla i da budeš (kao što svi koji govore o samospoznaji poručuju da treba), imaš sav alat za rad na sebi. Ideš kod terapeuta, otvaraš čakre, praktikuješ jogu, spajaš telesnost i duhovnost, kapiraš stvari. Radiš na sebi predano, sa puno strasti i volje, jer si puna snage. Znaš šta hoćeš, a kad znaš šta hoćeš, onda to i možeš. Pomeraš planine. Širiš granice. Intuicija, percepcija, koncepti – sve pršti od otkrivanja smisla, razloga, motiva. Sve uvid do uvida. Ukratko.
