5 korisnih saveta kako da ti menstruacija ne upropasti letovanje

*GIVEAWAY* Proizvodi za negu kože koji su ti neophodni ovog leta

Otkrivamo: Kako da imaš jaku, blistavu i dugu KOSU?

Belgrade Notes: Novo cool mesto za tvoje letnje uživanje skriveno među krovovima grada

Letnji beauty trend: Kako da postigneš puniji i smeliji izgled obrva koje izgledaju prirodno

Bobbi Brown u Srbiji: Pogledaj KO je sve bio na promociji čuvenog makeup brenda!

Made for a Goddess: Kako da svoju kožu učiniš nežnom i glatkom (ADVERTORIJAL)

5 koraka kako da ovog leta imaš svilenkastu kožu i budeš ženstvena poput boginje

Ovo su OSOBINE muškarca sa kojim će SVE biti moguće!

Vodič kroz modele cipela koje će savršeno pratiti tvoje autfite tokom cele letnje sezone

Obavijena mesečinom

Obavijena mesečinom

– Šta se dalje dešavalo sa njima, starče?

– Pa… Valjda ste spremni da nastavimo dalje. Bilo je to svega par meseci nakon onih dana što podsećaju na proleće. Rastali su se po prvi put na nekoliko dana, a on je… Ne ne, moram prvo nešto da vam pokažem.

Otišao je starac u jednu od naizgled bezbroj soba koje su postojale u ovoj kući. Ovoj, jer niko više nije znao kome je ona pripadala. Sva njegova sećanja su bila tu, sve njegove ljubavi i uspomene, sve njegove priče. A opet, od njega zaista nije bilo ni traga. Starac je tu provodio svoje godine, kojih je, opet, bilo upravo toliko koliko i soba, i čini se kao da su sve priče o njemu počinjale, i kao da su se sve završavale upravo u starčevim rečima. Vratio se vrlo brzo, hodajući nekako uzbuđeno, brže i lakše nego kada bi im posluživao čaj. Nosio je u jednoj ruci, kao i do sada,  svoj štap o koji se svakim korakom sve manje naslanjao, a u drugoj malu, crnu, drvenu kutijicu. Ličila je na jednu veću, od istog tamnog drveta, koju je video pre mnogo, mnogo godina. Ta je, kao i ova, na prednjoj strani imala izdubljeno samo jedno slovo – V. Seo je na svoje uobičajeno mesto za stolom, i istim glasom kao i do sada nastavio priču. Ali, nešto je bilo drugačije.

– Vidite, mladiću, ovo je jedna od najvrednijih stvari koje je on posedovao.

Rekavši to, prešao je preko kutijice prstima, i ona se posle kraćeg razmišljanja otvorila. Starčeva ruka je posegla unutra. Čisto srebro, uvijeno oko dva identična crvena draga kamena, i u sredini još jedan, treći, nalik belini punog meseca, u samoj sredini.

– Ovaj prsten, gospodo, je zaista nešto posebno. A ispričaću vam i zašto.

Tih par dana on je proveo daleko od nje, u gradu koji je bio najlepši zimi. Otišao je tamo da pronađe savršen poklon za njen osamnaesti rođendan, u gradu prekrivenom snegom, na velikoj reci, sa malim ostrvom na sredini, skoro ispod starog, pešačkog mosta. Tumarao je ulicama danima, dodirujući oronule fasade, i diveći se zlatnim tornjevima. Gotika kao da je nastala u ovom svima znanom, skrivenom gradu. Sat je otkucavao, krugovi su se okretali, časovničari, jedan po jedan odlazili, a on je tragao. U jednoj još manjoj ulici, prekrivenoj kaldrmom, koračajući kroz sneg prolazio je pored zatvorenih radnji i uvek otvorenih pivara. Iza jednog ćoška, u poprečnoj ulici, ispred radnje stare koliko i sam grad, stajao je gospodin, koji mu se kasnije predstavio prosto kao kujundžija.

Pozvao ga je da uđe, uzimajući njegov kaput i kačeći ga o dovratak. Nije napravio ni tri, četiri koraka, i znao je da je pronašao to što je tražio – savršen prsten, za nju. Dva crvena granata, njihova srca, obavijena mesečinom, čuvajući ih zauvek u njenim rukama.

Slika 15 Obavijena mesečinom

Nije znao šta traži, ali je znao gde će to pronaći…

– Vratio se nazad tačno na vreme. Sedeli su na njenom krevetu, i on joj je poklonio jedan beli ljiljan. Pomirisala ga je, a niz jednu od latica se u njene ruke skotrljao prsten iz dalekog grada. Taj trenutak za njih je bio savršen. Srž sreće, ljubav, njeno neiskvareno biće, i pogled koji joj je govorio da će je voleti zauvek.

Pogledao je u njihove poglede, i odjednom prestao da govori.

– I? Zašto je sada ovde?

– Mislim da možete na to sami odgovoriti.

Mladići su pogledali u starčev dlan, ali prstena tu odavno više nije bilo.

– Starče… Zar nije… Šta se dogodilo sa prstenom?

Starac se nasmejao.

– Pa nije ni čudo, mladiću, što ne shvatate, kada niste nikada iskusili ljubav kakvu je doživeo on sa njom. Nije važno, shvatićete, nadam se, vremenom. Prsten je oduvek bio kod nje, i zauvek će tamo i ostati. I ona će ga zauvek čuvati.

Starac je, kao svaki put kada bi odlazio po čaj, ustajao polako, i oslanjao se teško na svoj štap. Niko naravno nije primetio da se na vrhu njegovog štapa od tamnog drveta nalazi usamljeni, crveni granat, utisnut u drvo. Samo je on znao da je tu, i da je drugi, obavijen mesečinom, izgubljen vekovima, zajedno sa njom.

– Postoji nešto veoma važno o njemu što verovatno znate, a to je da on nikada ne odustaje. Ali, postoji i nešto veoma važno što ne znate – on nikada ne odustaje… Nego, da nastavimo dalje sa njegovom pričom…


Stefan Ignjatović živi u svetu Daglasa Adamsa. Rođen je kao Džedaj, i postaće naučnik da bi jednog dana napravio svoj Lightsaber. Vozi narandžast auto, sa narandžastim felnama, i planira njime da obiđe svet, i možda malo više…

Editors choice