Mozak ima svoje načine da sačuva sebe, obezbedi opstanak i plasira obmane koje ne preispituješ, jer veruješ da je to tvoje autentično razmišljanje. Ko bi uopšte posumnjao u svoj mozak? Ali, ove obmane koje ti um najčešće servira i među kojima ćeš sigurno prepoznati svoje sopstvene obrasce, upozoravaju te da preispitaš svoj um. Da li je nešto baš tako, samo zato što ti misliš da jeste?
Preuveličavanje
Ova obmana mozga navodi te da misliš kako je problem mnogo značajniji i veći nego što jeste i da zamišljaš najgore moguće ishode. Zašto mozak to radi? Možda prikriva neki stvarno bitan problem, kao što je nedostatak samopoštovanja i samovrednovanja. Nudi ti nešto zbog čega si u centru svog sveta, problem koji te centrira, kada ti nedostaje ravnoteža i unutrašnji mir.
Pojednostavljivanje
Kada stvari, događaje, ljude, ishode, vidite ili kao odlične, ili kao užasne – dakle, kada vam je percepcija crno-bela, to je obmana mozga pojednostavljivanjem. Lakše je orijentisati se, doneti odluke, presuditi, kada je nešto ili crno ili belo. Istina, međutim, uvek sadrži sve boje spektra i uvek blešti poput sunca u koje je teško gledati. Mnogo je jednostavnije biti moralan, ispravan i precizan, kada ne moraš da razabiraš nijanse i da širiš granice pokušavajući da prihvatiš kako nešto što deluje nespojivo i suprotstavljeno, zapravo spada zajedno i čini jedno celo.
