Uslovljeni pesimizam
Javlja se uglavnom kao posledica trauma – osoba je senzibilisana na opasnost (i preživljavanje) i u svakoj situaciji traži i nalazi pretnju. Trauma je nešto što izvrne percepciju, što duboko povređuje i ranjava do nakaznosti, a jedini način za preživljavanje je detektovanje opasnosti. Za traumiranu osobu, život je opasnost, opasno je živeti, sve su situacije, akcije i odluke rizične i sve je potencijalno negativno, nema pozitivnog.
Perfekcionizam
Perfekcionista upada u zamku nevrednovanja samog sebe, jer ništa što nije savršeno, nije dovoljno dobro. A pošto ništa nije savršeno, on je stalno nezadovoljan sobom. To je oblik samokažnjavanja, usled bazičnog nedostatka ljubavi – onome ko nije voljen i vrednovan takav kakav je, već se stalno od njega tražilo da zaslužuje, nikada nije pružena potvrda da je vredan takav kakav je. Ako sebe stalno kritikuješ, nipodaštavaš svoje uspehe, jer neuspesi uvek izgledaju veće i smatraš da moraš bolje (i strahuješ da ne možeš), tvoj um se igra sa tobom i drži te u zatvorenom krugu nedostatka samoljubavi i samovrednovanja.
Uloga žrtve
Obmana nezrelog uma – moć se pripisuje i pridaje drugima, a sa njom se odbacuje i odgovornost. Žrtva nikada nije do kraja odrasla (koliko god da ima godina) i svi drugi su krivi za sve što joj se dogodilo, kao i za sve što je propustila u životu.
Obmane uma imaju zaštitnu ulogu, ulogu odbrambenih sistema – štite nas od rasta i razvoja, koji dolaze kroz bolne uvide. Izbor svakog pojedinca je da živi u iluzijama ili da preduzme bolan put uvida i samospoznaje.
Naslovna fotografija: unsplash.com
Brankica Milošević
