Proučavamo tragove u srcu
Razne životinje su ostavile otiske svojih šapetina u našim srcima, ali kad pažljivo proučite jastučaste tragove velikih mačaka, kandžaste medveđe otiske, zečiji cik-cak i poneko kopito i trokraki živinski otisak, uočićete srodnost. Svi su oni protutnjali, odskakutali i odbrundali kroz nas i otišli svojim putem. I svi su oni bili naši tipovi, koji su nam se dopali više nego neki drugi. Teško je setiti se koji su to drugi bili u ponudi, ali pokušajte, pa ćete se uveriti.
Uvek nam se više sviđao neko ko je naš tip i uvek smo taj tip prepoznavali na neki tajanstven način. Ako nisu uvek plave oči, ili neka druga upadljiva fizička karakteristika, nešto u karakteru jeste. Svaki od njih je mogao da nam potpiše i overi dokument u kome se obavezuje da će nas povrediti i izdati. Oni koji su imali više karakteristika našeg tipa, učinili su to na dramatičniji, suroviji, eksplicitniji način. Oni koji su bili manje ekstremni predstavnici, uradili su to isto, samo sa manje žara.
Određujemo porodicu kojoj tipovi pripadaju
Mislim na ono “ljigavac iz porodice ameba”, ali nemojte me držati za biologiju. Dakle, ne bi trebalo da bude suviše zahtevno da odredimo dominantnu pripadnost ostavljača tragova: slabići, kukavice, činovničke duše, heroji vetrova rata, osvajači, ili šta već utvrdite, a verovatno i neke suptilne ili manje suptilne kombinacije tipova.
