Vidite, sudbina je bukvalista bez smisla za humor, kao uostalom i svaka glomazna organizacija sa ogromnom kartotekom. Sudbina je glupa, dosadna, bez logike i bez kreativnosti, kao administracija.
Sudbina knjiži rezultat, odnosno ispunjavanje sudbine.
Da li ste to postigli prosvetljenjem, srozavanjem na dno egzistencije ili ubistvom, sudbini je svejedno.
Postoji poseban krug pakla za one sa dobrim namerama. E, oni prave najveća sranja, sa najispravnijim motivima, a posle uzalud kukaju nad sudbinom.
U gostima ste i imate najbolju nameru da pomognete domaćici, pa se poduhvatite pranja sudova, iako vam je ona tri puta rekla nemoj, molim te, sedi, ja ću. Ne, vi ste navalili i zapenili u sudoperi.
I, eto nesrećnog slučaja, razbijete činiju. Niste nameravali da je razbijete, samo ste hteli da operete sudove iz najbolje namere. I šta sad, vrlo važno, jedna činija. Ali vaša domaćica počinje gorko da plače. Jer to joj je omiljena činija. Koju joj je poklonila tetka, još kad je bila klinka i rekla joj da je čuva samo za zdrave salate, a tetka je izgubila borbu sa rakom ubrzo posle toga, a ona je obožavala tetku i svoju činiju za zdrave salate…
I eto vama proklinjanja proklete najbolje namere. Ima da vas grize savest celog života zbog proklete činije, jer ne postoji ništa, ali ništa i ultimativno ništa čime ćete se iskupiti. U potpunosti zavisite od oproštaja ljubazne domaćice, a dobro znate da vam možda nikad neće oprostiti, ma koliko se trudila.
I, šta će huda sudbina zabeležiti u svoju sveščicu? Možda jedino to da li je domaćica uspela da vam oprosti. I kako ste se izborili sa osećanjem krivice, ako ste se izborili. Vaše nedelo nije nedelo u očima sudbine, pa se ni vaša dobra namera ne računa kao olakšavajuća okolnost. Jedino je važno kako se ko nosi sa svojim osećanjima i koliko je u stanju da oprašta – sebi i drugima.
Činija je najbanalniji primer, ali šta se tek dešava u kompleksnijim situacijama, kad recimo, javite prijateljici da ste videle njenog momka kako se ljubi s nekom curom – ne zato što volite da vam prijateljica pizdi, nego zato što mislite da to svakako morate da joj kažete, jer je to ispravno i jedino što prijateljica može da učini. Imate super jak motiv, a završite bez prijateljice, koja se posle uda za tog tipa i evo još su u prilično skladnom braku. Vi ste ispali levo smetalo i verovala ona vama ili ne, desilo se da je morala da bira između njega i vas i izabrala je njega.
Kako se osećate? Kao neko ko više nikad neće pokušati da daje odgovore na pitanja koja mu niko nije postavio?
Pa, kad imate najbolju nameru da nekome nešto predočite, ili nešto uradite za njegovo dobro, ili mu pomognete, a da nije tražio, stanite. Udahnite. Setite se onog puta do pakla popločanog dobrim namerama i znajte da ste zakoračili njime. Pa onda razmislite još jednom šta ćete reći ili učiniti.
