Imati OCD nije nimalo jednostavno i ne svodi se na potrebu da stvari budu “pravilne”. Za početak, možete imati opsesivne misli, opsesivne radnje, ili oba – a ovaj tip poremećaja može izgledati veoma različito od osobe do osobe. Neko može svakodnevno funkcionisati sa svojim OCD poremećajem, dok nekome on toliko utiče na život da nije moguće da dane provodi bez lekova i terapije koja služi kako bi suzbila njegove opsesivne misli. I zamislite samo kako se ta osoba oseća kada neko dođe i kaže joj “jao ja imam OCD jer volim da mi kuća bude čista”. Verovatno, umorno i bez mogućnosti da se objasni.
View this post on Instagram
I naravno, svako od nas ima pravo da bolje upoznaje sebe i saznaje odakle dolaze njegovi porivi. Ali isto tako, moramo znati da razlikujemo stvari, i moramo biti pažljivi prema onome što govorimo – jer nekome stvarno nije lako. Ukoliko mislite da zaista imate OCD, postoje mnogo bolji načini, od igranja igrica, da to saznate na internetu, misleći da je to to. Ako osećate da vam opsesivne misli i radnje obuzimaju život, trebalo bi da odete kod profesionalnog lekara da o tome razgovarate, i vidite šta po tom pitanju za sebe možete učiniti. Ako vam opsesivne misli ne utiču na život a samo volite da budete deo neke “internet kulture” i da se pokažete kao osoba koja pažnju usmerava na detalje – vi nemate OCD. Deklarišite se kao perfekcionista, ali ne kao osoba sa poremećajem, jer zašto biste to učinili? Imajte razumevanja i poštovanja, i raspitajte se o tome šta OCD jeste, pre nego što pomislite da ste ga razumeli.
Takođe, i u pop kulturi možete naći dela koja vam na dobar način, a ne na stručan i profesionalan poput medicinskog, objašnjavaju kako izgleda imati OCD i kako ovaj poremećaj utiče na vaš život. Dobar primer je stvaralaštvo pisca Johna Greena – koji se i sam bori sa OCD-jem, i koji, iako piše fikciju, u nju veoma unosi svoje lično iskustvo. Njegov roman pod nazivom “Tutles All The Way Down” govori o tinejdžerki sa intenzivnim OCD poremećajem, i evo, kao osoba koja se sa istom stvari bori – mogu vam reći da mi nije bilo nimalo lako da čitam ovaj roman. Krenula bih više puta pa bih morala da stanem, jer mi se moje opsesivne misli vraćaju pri čitanju o tuđim. Ali hrabro pokušavam iznova, a ako mogu ja – možda možete i vi. Važno je znati o čemu govorimo i kako da budemo empatični, jer OCD često nastaje iz unutrašnjeg osećaja da svet nije sigurno mesto, i onda mi koji ga imamo pokušavamo na iracionalne načine da svet za sebe i ljude koje volimo učinimo sigurnim.
A vi koji možete to da uradite na racionalne načine, molim da to i učinite.
Naslovna fotografija: instagram.com/fashionsummerweek
Jovana Pantić
