U poslednje vreme, emocionalna inteligenicija se ističe kao najvažniji oblik inteligencije, ne samo u bliskim odnosima, u romantičnom i porodičnom kontekstu, već i u poslovnom smislu. Visoka emotivna inteligencija omogućava više empatije, kao i hvatanje suptilnih signala koje ljudi emituju i koji govore o tome kako se oni osećaju – da li im je prijatno ili ne, da li su uznemireni, odsutni, prijateljski ili odbojno raspoloženi…
A kad ste u stanju da tumačite takve signale i da svoj pristup prilagodite tome kako se neko oseća, to je ogromna prednost u poslovnom svetu, u kome treba voditi pregovore, sarađivati sa ljudima, pridobiti saradnike i investitore za svoju ideju, podeliti posao na najpraktičniji i najmudriji način, određujući zaposlenima zadatke prema njihovim preferencijama i sklonostima, pre nego prema stručnosti (jer svako najbolje radi ono što voli da radi, a emotivno inteligentne osobe to razumeju i shvataju prednosti takvog pristupa poslu).
Osim boljeg razumevanja drugih, visoka emotivna inteligencija nam omogućava da kontrolišemo sopstvena osećanja i ponašanje, pomaže nam da lakše izađemo na kraj sa napetošću i stresom u svim oblastima života, da svesno boravimo u sadašnjem trenutku i uočavamo prednosti položaja u kome se nalazimo.
Naučnici tvrde da se mentalna inteligencija može podstaći i razviti, čitanjem, vežbanjem konstruktivnih načina razmišljanja, menjanjem ograničavajućih obrazaca, a to isto važi i za emotivnu inteligenciju – radom na sebi, promenom nekih obrazaca razmišljanja i ponašanja, ona se može unaprediti.
Psiholozi savetuju da pre svega osluškujemo sebe, kako bismo prepoznali i razumeli svoje emocije i svoja stanja – senzibilitet se podešava izoštravanjem, a to se postiže produbljivanjem sopstvenih uvida, spoznaja o sebi, prihvatanja sebe. To znači da ne treba da delimo emocije na negativne i pozitivne i da nastojimo da izbegnemo ili potisnemo one koje su nam neprijatne, nego da sve emocije prihvatamo, da damo legitimitet svakom svom osećanju i stanju. Da ne bismo postali toliko obuzeti sobom, i da ne bismo dane provodili na klackalici emocija, potrebno nam je i nešto mentalne inteligencije koja nam omogućava da napravimo otklon u odnosu na osećanja, da se “izdignemo” i da posmatramo sami sebe iz više i šire perspektive. To je proces, koji kreće sa uranjanjem u sebe, da bi se završio vežbanjem sposobnosti da iz sebe izranjamo i izdižemo se visoko iznad, odakle se vidi šira slika, čiji se detalji uklapaju i daju dublji smisao našim stanjima, osećanjima i promišljanjima.
