Nije lako biti snažna osoba – jer onda uglavnom privlačiš druge koji nisu tako snažni, kojima treba pomoć, podrška, uteha i koji često očekuju od tebe da im kažeš kako da reše svoje probleme. Sve to funkcioniše kad si u naponu snage. Ali kad snažna osoba postane slaba, kad joj nije dobro, umorna je, bolesna, malodušna i usredsređena na sebe, ona i dalje može da nađe oslonac u sebi – jer drugi joj ga ne pružaju. Oni se uglavnom usplahire, zabrinu ili čak naljute, jer ne dobijaju ono što im je potrebno i na šta su navikli i nemaju razumevanja za slabosti nekoga koga doživljavaju kao snažnog i ko im je (samo takav) potreban. Zato je snaga ono što pronalazimo usred slabosti, što se odnekud pojavljuje i pomaže nam da preživimo – i više od toga. Da ne izgubimo poverenje u to da se sve dešava sa razlogom, da ne odbacimo sebe, da nastavimo da verujemo u ljubav…
Pozitivnost ne nestaje
I kad je sve negativno, kad si ljuta i bespomoćna, umorna od života i od toga da uvek budeš stub snage i zdravog razuma i kad samo želiš da se prepustiš tome i da odbaciš odgovornosti koje stalno nosiš, nekako ipak nastavljaš dalje. Duboko u sebi znaš da stvari neće ostati takve, da je naišao loš period i da ćeš iz njega nešto naučiti, verovatno na bolne i povređujuće načine, ali tako se uči i raste. I od toga si umorna, ali nešto ti ne dozvoljava da odbaciš sebe i svoju unutrašnju mudrost. Znaš da će biti bolje, čak i kad uopšte ne vidiš kako bi to moglo da bude.
U stanju si da tažiš pomoć
Iako je svako u najtežim trenucima sam sa sobom, čak i kad je okružen brižnim osobama, mnogo znači spremnost prijatelja i bliskih osoba da budu uz nas. Snažne osobe znaju kad im treba pomoć, one znaju da nisu od čelika i znaju od koga da traže ono što im treba. Ako ne dobiješ pomoć koja ti je potrebna, izdržaćeš. Ali traženje pomoći, umesto povlačenja u sebe i naprezanja svojih snaga do pucanja, čin je ljubavi prema sebi. A u ljubavi prema sebi leži izvor velike snage.
