Albumi sa fotografijama koji zauzimaju mesta po fiokama, kutijama i policama, uspomene su iz 20. veka, pretežno. Sada svi čuvaju fotke u folderima na kompjuterima i u albumima na društvenim mrežama.
Potreba za čuvanjem i gledanjem fotografija i smaranjem svih okolo slikama za koje mislimo da su divne, smešne, simpatične i posebno uspele, nije se promenila ni za dlaku. Samo je način evoluirao. Za razliku od naše ocene šta je dobra i zanimljiva fotka koja treba da pokupi što više lajkova. Tako razni ljudi koriste Instagram za ono što je njima super. Neko obožava da slika hranu, neko sise, neko mišiće, a neko organizuje pravu kampanju samopromocije. I svi oni imaju svoje lajkere i svoje hejtere. Poenta je da su fotku svi videli. Čak i oni koji uopšte nisu reagovali. Tako možete smarati svojim albumima svakoga ko se tome izlaže putem društvenih mreža. I šta vas briga.
Osim toga, ako vam je budženje fotki na Instagramu podiglo nivo samopouzdanja, pa ste i u prirodi upadljivo bolja riba nego do sada, super! Ma više nego super! Instagram je primenjena psihologija.
Napraviš seriju fotki u kompletnoj bojnoj opremi (štikle, minić dole, minić gore, maksić u brusu, duga kosa, duge trepavice, obrvice morske pijavice, puć sa usana k’o zgaženih trešanja) šibneš kroz neki vau filter, uramiš u cvetiće i leptiriće i pošalješ svetu i svemiru najbolju sliku o sebi. I najvažnije, tvoj um registruje najbolju sliku i teži da je dostigne. Verovatno neće leptirići obletati poput oreola oko tvoje glave, ali ćeš i nesvesno nastojati da izgledaš kao na slici. I počeće da pljušte komplimenti lajkera. Za sliku, a i ovako, nešto si se prolepšala, kao da je neki filter radio, a? Hahaha…
Hejtere ne slušajte, nemaju pametnija posla.
A ni dva grama hrabrosti da se istaknu na Instagramu.
Izvor fotografija: pinterest.com
