Ona je bila mlada i perspektivna. Zapravo, ona jeste. On je bio igrač sa iskustvom, markantni gospodin poznat imenom i prezimenom, a, Boga mi, i pojavom. Zapravo, on jeste. Ona je dizala prašinu, dizala je tuđe poglede, kako muške tako i ženske. Čak i pripadnicama svog pola bila je izrazito privlačna. Dođavola, ta mala je znala kako. Ta mala je imala papreni pogled, osmeh koji svako upamti zanavek, figuru kakvu može imati samo ženska verzija Apolona. Dođavola, ta mala…
Svaki dan za nju je bio nova avantura. Umela je da se jutrom opije, a umela je i da odremka u ranim popodnevnim satima. Umela je da izmisli i da napravi, da stvori i izumi, umela je, o svašta je umela. Umela je da se izgubi i da izgubi. Umela je da povredi i da pobedi. Kažem ti, svašta je umela. Jutrom doterana, odevena u svoj omiljeni kaput, bila je teška muka slučajnim prolaznicima. Da li joj lepše stoji nijansa kaputa ili kroj? Dođavola, ta mala…
Lupkala je štiklom posebnim zvukom. Lupkala je svakoga dana, svakoga dana do ciljanog mesta. Dnevnog ciljanog mesta, jer svakog dana imala je drugi cilj. I svakog večernjeg uspavljivanja imala je osmeh na licu. Uspela je. Uspevala je. Ciljevi su štiklirani. Dođavola, ta mala…
Zavodila je samo pogledom. Hoću reći, pored sveg svog ženskog oružja koje je posedovala, već samo pogled je obavljao svoje. Za druga oružanja nije čak bilo ni potrebe. Pitaš me kakav pogled je to? Ne dao ti Bog da ga opaziš na sebi. To je sve što ću ti reći. Prepoznaćeš ga lako ako te zadesi. Dođavola, ta mala…
Svoju idilu svakoga dana je doterivala. Imala je ljubav, imala je sreću, imala je prijateljstvo… I opet, svakoga dana bi ubacila po još koji sastojak, ne bi li učinila svoj dan unikatnim. I bivao je. Činila ga je, znaš, unikatnim. Niko takvim ne bi mogao da se pohvali, shvataš? Dođavola, ta mala…
I onda je, epizode radi, jednoga dana ubacila jedan sastojak. Ubacila je njega, markatnog, šarmatnog, mačora s pedigreom. Znaš li kakav je bio? Znaš li ko je bio? Dođavola, ta mala…
Prkosio joj je i igrao se njenom psihom. Ne, nije to bio bezobrazluk, to je bilo umeće. Navodio ju je na staze za čije postojanje nije ni znala. Navodio ju je i na one koje je jasno deklarisala kao zabranjene. Mogao je i umeo, e takav je bio… Učinio joj je to da dok govori, izgovara njegove reči, misli načinom koji joj je on, ne nametnuo, već trudom usadio, i brani ga, tj. brani se. E, to joj je uradio. Dođavola, taj muškarac…
Govorio joj je da samo posebne puzle imaju svoje parove. Da se samo posebne puzle na kraju snađu. A ako su pak unikatne i greškom se ne snađu, imaju čast da postanu muze. Čije muze? Pa njegove, kako čije…
Dođavola, ta mala…
Izvor fotografija: beautywowza.com
Jovana Stojmenović čvrsto veruje u osobine horoskopskog znaka škorpije, i često se poziva na iste. Uglavnom je racionalna, mada se ponekad zagubi u sopstvenim mislima i beleškama. Nedavno je krunisana za internacionalnu dragu Savetu.