Kada ideš kroz Bosnu, nemoj da pevaš, bićeš natpevan. Kada ideš kroz Srbiju, nemoj da igraš, bićeš nadigran. Kada ides kroz Makedoniju, nemoj ni da pevaš, ni da igraš, biceš i natpevan i nadigran, pa nije ni čudno da je upravo ova zemlja izrodila muzičkog anđela, koji je hodao zemljom.
Te 2007. godine, kada je poginuo, imao je samo 26 godina. Njegov odlazak, doživljen je kao tragedija u svim zemljama bivše Jugoslavije, kako je uspeo pesmom i dobrotom da premosti razdore među narodima dugo zahvaćenim sukobima.
Zasijalo makedonsko sunce i odmah zašlo. Sve se skupilo u tom anđelu - radost, dobrota, pesma i večito balkansko prokletstvo da sve što je lepo kratko traje.
Današnji dan je proglašen danom žalosti u Makedoniji, dok se koncert u znak sećanja na Tošeta održava svake godine, 25. januara, na dan njegovog rođendana. Obožavaoci širom Balkana, pale sveće, moleći se za njegovu dušu i po njegovoj želji (koju je izrekao na jednom od koncerata), uz pomoć upaljača, stvaraju zvezdano nebo.
Nikada nije nastupao na predizbornim skupovima po Makedoniji, jer je smatrao da estradne zvezde ne bi trebalo da se petljaju u politiku.
KARIJERA
Uvek nasmejani momak, čije ime Todor znači ”dar Božji”, se još kao dečak pojavio na festivalu “Zlatni slavujčić”, pevajući pesmu na vlaškom jeziku. Bio je obrazovan pevač, koji je završio Muzičku akademiju u Skoplju. Nije mu se ostvarila želja da zapeva u milanskoj Skali, ali jeste da sarađuje sa svetskim pevačima poput Pavarotija (Luciano Pavarotti), kao i da snimi album na engleskom jeziku. Posedovao je i zbirku neobjavljenih autorskih pesmama, koje su nakon njegove smrti, ispevali makedonski pevači.
Brilijantna, ali bogata karijera, sa sedam izdatih albuma, trajala je svega jednu deceniju.
Kažu da niko od njega bolje i emotivnije nije pevao pesmu ''Zajdi, zajdi''.
Po mnogo čemu je bio prvi. Prvi je makedonski pevač, koji je napunio najveći stadion u Makedoniji. Prvi je izvođač, koji je pobedio na Radijskom festivalu u Hvaru, a da nije bio poreklom iz Hrvatske. I najmlađi je koji je napunio “Beogradsku arenu”, iako se plašio da mu niko neće doći na koncert. Ne zaboravimo i da je predstavljao Makedoniju na Evroviziji (Eurovision) u Istanbulu 2004. godine, sa pesmom “Anđeo si ti” i osvojio četrnaesto mesto.
HUMANITARAC I SKROMNO BIĆE
Bio je veliki dobrotvor. Davao je novac za lečenje mališana, a da o tome javnost nije ni znala. Održao je na desetine koncerata u humanitarne svrhe, a igračke koje bi mu publika bacala na binu, je poklanjao deci bez roditeljskog staranja. Materijalne stvari su mu malo značile. Nije imao stalnog vozača, frizera, niti stilistu. O telohraniteljima nije hteo ni da čuje. Kada mu je gradonačelnik Rijeke ponudio ključeve od stana, ljubazno se zahvalio i odbio. Bio je skroman i ljudi su ga doživljavali, kao dobrog momka iz komšiluka, sličnog njima. Skoplje je obožavao. Njegov dom u rodnom Kruševu, se izgledom nije promenio ni dan danas, a bio mu je mesto na kome je najrađe boravio. Bio je i pobožan. Životni moto mu je bio: ”Sve je u Božjim rukama”. Zaslužan je za obnovu manastira ”Sveto preobraženje”, pa tako makedonska pravoslavna crkva razmatra mogućnost da ga na zahtev velikog broja vernika, proglasi za sveca.
Nije voleo alkohol, ali je umeo da padne u sevdah, upravo uz pesmu “Nesanicu”, koja se i nasla na njegovom poslednjem albumu “Igre bez granica”.
MIRAN I NASMEJAN MOMAK
Same pesme su odavale njegov karakter poput one – ”Šta to ima u ljudima tužno, da ulaze u tuđe živote.” Tako je i vodio svoj život. Ljudi sa estrade su ga uglavnom voleli, a oni koji nisu, nikada nisu govorili loše o njemu. Jedan od Tošetovih drugara, rekao je: “Kada neko umre, za njega se kaže sve najlepše. A, ovaj je dečko stvarno bio dobar”. I oni koji ga nisu poznavali, osećali su njegov odlazak, kao sopstveni gubitak. I sada ćete ih čuti, kako govore – ’’Nismo ga poznavali, a toliko nam je teško’’.
''Makedonac sam, ali se na celom Balkanu osećam kao kod kuće.'', često je izgovarao Toše.
Nije se svađao, bio je kulturan i vaspitan momak. Uvek je govorio da je njegovo samo da peva, što je i radio. Od jutra do mraka. Čitavog života. Pevušio je čak i kada je hodao ulicom. Muzičke gene je povukao iz porodice. Otac ga je uveo u svet pesme, dok je Tošetu bilo drago što je kasnije došao u poziciju da može da im se oduži za pruženu pažnju.
USPOMENE KOJE SU OSTALE
Toše sa dugogodišnjom devojkom, srpskom rukometašicom, Adrijanom Budimir. Retko su se pojavljivali zajedno u javnosti i retko je o govorio o svojoj vezi.
Sem pesama, koje ćemo slušati još dugo, predlozi šta sve treba da ponese pevačevo ime, su se samo nizali. Da li svi oni imaju u pozadini sopstveni interes, za sada su nagađanja. Ono što sigurno možete videti, ukoliko posetite zavičaj ovog momka, jeste fontana u Skoplju, koja nosi njegovo ime i fotografiju. Tu je i poštanska marka sa njegovim likom i golubom u ruci, izdata u milion primeraka. Zatim, kuća u formi krsta, koja se nalazi u Kruševu, hronološki prikazujući njegov život kroz mnogobrojne fotografije i oko trista autentičnih eksponata u vlasništvu porodice Proeski. Skoro je izrađena i njegova skulptura, sa jednom rukom na srcu, dok u drugoj drži mikrofon, koja će biti postavljena na ”Mostu umetnosti” u Skoplju. Ona nas podseća na rečenicu, koju je često govorio od srca svojoj publici – ”Ve sakam site” (Sve vas volim). Mi mu i danas uzvraćamo istom merom, bilo oblilazeći mesta njemu značajna ili šaljući poruke, kada vidimo njegovu pesmu na televiji. Uvek će biti u našim srcima, kao umetnik koji je bio dostojan mnogo više pažnje, nego što je dobio za života.
Katarina Mihajlović skoro pa mlada novinarka iz Beograda, sa novosadskim naglaskom. Obožava duge šetnje, uživa u putovanjima i redovan je posetilac restorana, o kojima rado piše na svom blogu Gli esperienze di un assaggiatore. Uz to je i gurman, ali za sada, oprobavajući samo tuđe specijalitete.
