Pozitivni učinak muzike, a možda i mnogo više od toga, otkriven je slučajno, šezdesetih godina prošlog veka, u jednoj bolnici u njujorškom Bronksu, gde se jedan težak bolesnik koji je pretrpeo moždani udar i izgubio moć govora, oporavljao već 2 godine. Lekari su utvrdili da je njegovo stanje nepopravljivo, ali onda je jednog dana dežurno osoblje primetilo da bolesnik pevuši – tiho i nerazgovetno, ali to je u njegovom stanju bio drastičan napredak. Kada je to čula doktorka pod čijom je nadležnošću bila njegova terapija, počela je da dolazi kod njega nekoliko puta nedeljno i da peva zajedno sa njim. Nabavila je i malu harmoniku, da joj pomogne u ovoj neobičnoj terapiji. Posle nekoliko meseci upornog vežbanja, pacijent je bio u stanju da mnoge pesme otpeva u celosti, a ubrzo zatim, moć govora mu se potpuno vratila. Od tada je prošlo više od 50 godina, a ovaj jedinstveni terapeutski metod nije u medicini ozbiljno shvaćen i nije mu data legitimnost.
