Da je lepota prolazna i da je od nje mnogo važnije ono što čovek nosi u sebi, čuli smo mnogo puta do sada, ali smo po tom pitanju ipak ostajali pomalo skeptični sve dok se nismo susreli sa ljudima koji su baš takvi – lepi, a isprazni. Tada bismo svi mi doživljavali razočarenje, naročito ako je u pitanju osoba koja nam se duže vreme dopadala, jer, složićete se, ništa ne može da bude tako odbojno kao lep momak ili devojka sa kojima ne možete da sklopite prosto proširenu rečenicu ili, pak, osoba koja ima sve osobine koje danas izdvajamo.
Nema svoje ja
Ništa nije tako poražavajuće kao kada konačno upoznate osobu koja vam se toliko dopada, a onda shvatite da on ili ona nema svoje ja, a naročito kada je toj osobi mnogo važnije to šta će drugi reći od onoga što oni zapravo misle. Još ako tome dodamo činjenicu da ne ume da iskaže svoje mišljenje, već je njeno mišljenje, mišljenje svih, onda shvatimo da joj lepota i nije vrlina.
