Hot topics

Šta je to što se ovog leta mora naći na tvojoj #SummerBucket Listi!

Sunce, morska so, dehidrirana koža: Najbolji saveti za letnju negu

Najlepše frizure za posebne prilike koje možeš da napraviš – sama!

O kompromisima iliti kada je OK da prestanemo da ih pravimo

#HairHacks: Kako da neguješ kosu tokom leta + ideja za trendi frizuru za svaki dan

Sve što treba da znaš o detoksikaciji + primer detoks dijete koja zaista radi!

Sa liste neostvarenih odluka: Kako da najzad počneš da se hraniš zdravije?

12 stvari koje se nalaze na svačijoj #wish listi

Održivost kao budućnost mode iliti zašto treba da daš prednost klasici

5 glavnih trendova koje ćemo voleti ovog leta (ali i mnogo duže!)

1/2

Razvijamo i koristimo odbrambene mehanizme koji su u skladu sa našim intelektom, našom prirodom i našim potrebama – branimo se od onog što nas ugrožava. Osećanje ugroženosti je realno i ono aktivira mehanizam, iako nismo stvarno, objektivno ugroženi – ono što osećamo kao pretnju i opasnost, dolazi iz naših nesvesnih i potisnutih sadržaja, ali aktiviranje odbrambenih mehanizama ima realne posledice po sve naše odnose, naše izbore i način života. Evo još nekih odbrambenim mehanizama koji spadaju u osnovne i najčešće.

Identifikacija

Sebe poistovećujemo sa nekim ili nečim i na taj način prisvajamo važnost i moć (koju neko ili nešto drugo ima, a mi nemamo). Tako se štitimo od osećanja manje vrednosti, od osećanja da smo odbačeni i da nigde i nikome ne pripadamo… U poistovećivanju sa roditeljima tokom odrastanja, ovaj mehanizam ima svoj smisao i opravdanje, kao i u poistovećivanju sa likovima iz filmova i romana – tako obogaćujemo svoj senzibilitet i empatiju. Ali kada ovaj mehanizam uključuju potrebe koje nismo ispunili – za uspehom, osećanjem nadmoći, duhovnim uzdizanjem, onda postaje destruktivan. Identifikujemo se sa vođom i osećamo se smelo i moćno (gubimo dodir sa realnošću i nemamo svoje ja), ili sa duhovnim učiteljem (i verujemo da smo produhovljeni i prosvetljeni), sa nekim ko je postigao ono što mi nismo – stvaramo sebi osećaj koji priželjkujemo, istovremeno onemogućavajući sebi da stvarno radimo na dostizanju svojih ciljeva.

Racionalizacija

Racionalizaciju svi koristimo (zloupotrebljavamo), na tri osnovna načina.

Racionalizovanje nalaženjem opravdanja, dobro nam je poznato – pronalazimo hiljade razloga zašto nešto nismo uradili, ili zašto smo nešto uradili, kako bismo izbegli prihvatanje odgovornosti za grešku ili izbegli osećanje krivice. Druga dva mehanizma su “kiselo grožđe” i “slatki limun” kada racionalizacijom pronalazimo zašto je nepoželjno i ne treba nam nešto što nas inače vrlo privlači, veoma želimo i jako nam je potrebno, odnosno, prihvatamo nešto što nas ne ispunjava i ne zadovoljava u potpunosti, odnosno, pronalazimo vrednosti onoga što nam je nametnuto i od čega nismo uspeli ili umeli da se odbranimo, ulepšavamo i uvećavamo vrednost svojih osrednjih rezultata i postignuća.

Editors choice