Hot topics

Da li si znala: Simptomi nedostatka magnezijuma i zašto ne bi trebalo da ih ignorišeš

Moja rođendanska želja ili kako sam uspela da dobijem više vremena za sebe i svoju porodicu

TREND ALERT: #musthave patike za novu sezonu

Zabavne stvari koje moraš da uradiš ove jeseni!

Rick Owens – Iggy Pop modnog dizajna

Nema potrebe da čekaš Novu godinu: 4 razloga zbog kojih je bolje doneti jesenje odluke

SS20 Favourite: Punđa koja je obeležila #streetstyle izdanja tokom nedelja mode

Modna retrospektiva: Priče koje se kriju iza svake Dior Couture kolekcije Johna Galliana

Novi minimal: Umeće dekorisanja enterijera po ugledu na poznate influensere

10 najboljih poslovnih saveta za milenijalce

1/2

Razvijamo i koristimo odbrambene mehanizme koji su u skladu sa našim intelektom, našom prirodom i našim potrebama – branimo se od onog što nas ugrožava. Osećanje ugroženosti je realno i ono aktivira mehanizam, iako nismo stvarno, objektivno ugroženi – ono što osećamo kao pretnju i opasnost, dolazi iz naših nesvesnih i potisnutih sadržaja, ali aktiviranje odbrambenih mehanizama ima realne posledice po sve naše odnose, naše izbore i način života. Evo još nekih odbrambenim mehanizama koji spadaju u osnovne i najčešće.

Identifikacija

Sebe poistovećujemo sa nekim ili nečim i na taj način prisvajamo važnost i moć (koju neko ili nešto drugo ima, a mi nemamo). Tako se štitimo od osećanja manje vrednosti, od osećanja da smo odbačeni i da nigde i nikome ne pripadamo… U poistovećivanju sa roditeljima tokom odrastanja, ovaj mehanizam ima svoj smisao i opravdanje, kao i u poistovećivanju sa likovima iz filmova i romana – tako obogaćujemo svoj senzibilitet i empatiju. Ali kada ovaj mehanizam uključuju potrebe koje nismo ispunili – za uspehom, osećanjem nadmoći, duhovnim uzdizanjem, onda postaje destruktivan. Identifikujemo se sa vođom i osećamo se smelo i moćno (gubimo dodir sa realnošću i nemamo svoje ja), ili sa duhovnim učiteljem (i verujemo da smo produhovljeni i prosvetljeni), sa nekim ko je postigao ono što mi nismo – stvaramo sebi osećaj koji priželjkujemo, istovremeno onemogućavajući sebi da stvarno radimo na dostizanju svojih ciljeva.

Racionalizacija

Racionalizaciju svi koristimo (zloupotrebljavamo), na tri osnovna načina.

Racionalizovanje nalaženjem opravdanja, dobro nam je poznato – pronalazimo hiljade razloga zašto nešto nismo uradili, ili zašto smo nešto uradili, kako bismo izbegli prihvatanje odgovornosti za grešku ili izbegli osećanje krivice. Druga dva mehanizma su “kiselo grožđe” i “slatki limun” kada racionalizacijom pronalazimo zašto je nepoželjno i ne treba nam nešto što nas inače vrlo privlači, veoma želimo i jako nam je potrebno, odnosno, prihvatamo nešto što nas ne ispunjava i ne zadovoljava u potpunosti, odnosno, pronalazimo vrednosti onoga što nam je nametnuto i od čega nismo uspeli ili umeli da se odbranimo, ulepšavamo i uvećavamo vrednost svojih osrednjih rezultata i postignuća.

Editors choice