Najteže je u vezi iskomunicirati stvari oko kojih se sukobljavate. Kad počne rasprava, ona vrlo lako preraste u svađu, u zamenu teza, u obostrano optuživanje i nekako na pola shvatiš da ste sasvim promašili temu i da se uzalud svađate. Niti rešavate problem, niti se oslobađate negativnog naboja, samo jedno drugom prebacujete lopticu loše enertije reketima nerazumevanja – jedino vam je stalo da poentirate i budete u pravu. Ali nikada se ne radi o tome ko je u pravu, nego šta je istina. Sofisticiraniji oblici svađe odvijaju se među partnerima koji pucaju iz superiornog oružja odbrane sopstvene realnosti, prozivaju jedno drugo za kreiranje negativnih ishoda i nadmeću se u argumentima – zloupotrebljavaju mudrost i znanje. Teško je ostati u svesti i razumevanju, kad su osećanja povređena, a uvređeni ego odmah zauzima gard i kreće da smečuje.
Racionalizacija
Najlakši odbrambeni mehanizam, koji zloupotrebljava logiku, da bi ponudio izgovore za svoje postupke. Slagao te je i objašnjava ti da je to uradio zato da te poštedi brige, zato što nije hteo da te naljuti, zato što zna da ti sigurno ne bi odobrila njegov postupak i da bi nastala svađa. To je sve vrlo tačno, ali to su ipak samo izgovori. U susretu sa racionalizacijom, ne treba prihvatati izgovore i opravdanja, već se treba držati odgovornosti za učinjeno. Najgore kod ovog mehanizma jeste što onaj ko nudi objašnjenja za svoje pogrešne motive, uopšte i ne misli da je pogrešio, ne izvinjava se i ne traži oproštaj.
