Projektovanje
U pretpostavci kako neko drugi reaguje i razmišlja, polazimo od sebe i zato je projekcija čest odbrambeni mehanizam, koji parovi potežu u svađi. Obično jedan partner prebacuje drugom ono što je sam sklon da uradi i ono što obično i uradi. Ljubomoran i posesivan partner, koji ima najstrože moguće kriterijume izdaje i prevare, zapravo je potencijalni preljubnik, koji će se pre ili kasnije pokazati u tom svetlu. U projekciji, jedan partner usmerava svoje nesvesne sadržaje i projektuje ih na partnara, kao na filmsko platno. Kad partner počne da te optužuje i da ti prebacuje stvari od kojih ostaneš potpuno zblanuta, jer nikakve veze sa tobom nemaju, onda si ti platno, a njegov projektor radi sto na sat. Svako od nas je sklon da se projektuje i zato se ovaj mehanizam najteže otkriva – kod sebe. Zapitaj se šta je suština – čiji je problem, to što se postavlja kao problem, tvoj ili njegov?
Prebacivanje odgovornosti
Ti si kriva što se on loše ponaša. U suštini, to je istina. Da si kučka, da ga gaziš i držiš u strahu da će te izgubiti, držao bi te kao malo vode na dlanu. Ova igra je toliko odvratna, da je čudno kako ljudi ne povraćaju kad počnu jedno drugo da gađaju ovim gadostima. Nepreuzimanje odgovornosti i prebacivanje krivice ne moraju da se odvijaju na otvorenom. Partner može da se ponaša razumno i da zadrži za sebe potisnuto osećanje neprijateljstva, jer je u dubini duše uveren da ništa nije kriv, da je nepravedno optužen i da je krivica do onog drugog – iako se krivica uopšte i ne pominje, već se samo traži stajanje iza svojih postupaka, poznato kao preuzimanje odgovornosti.
