U svetu u kome živimo, sve nam je nadohvat ruke – na „klik“ daleko od nas. Nerviramo se kad moramo da sačekamo duže od tri sekunde da nam se otvori neka stranica na internetu, jurimo i žurimo pritisnuti rokovima, kao da smo neprestano u trci u kojoj nikako ne možemo pobediti. Postali smo instant-društvo, koje nikad ni za šta nema vremena, a nema ni pažnje, ni strpljenja. Trenutno zadovoljstvo je ono što tražimo i očekujemo, a na istoj frekvenciji su i psihološki problemi – anksioznost i depresija – koji su u savremenom svetu u ekspanziji. U tom smislu, odlaganje zadovoljstva i razvijanje strpljenja može biti ključ za bolje zdravlje i veće blagostanje.
Kad odlažete zadovoljstvo, zapravo učite kako da bolje kontrolišete svoje impulse, poboljšavate samokontrolu i stičete otpornost.
View this post on Instagram
Odlaganje zadovoljstva nasuprot trenutnog zadovoljstva
Trenutno zadovoljstvo predstavlja trenutnu akciju koju preduzimate da biste ispunili svoje želje. Impulsivna kupovina, kojoj svi podležemo i koja često predstavlja pravi „slatki greh“, dobar je primer za to. Kada nešto kupimo samo zato što smo to ugledali i poželeli, osećamo zadovoljstvo izazvano navalom endorfina i dopamina. Taj talas sreće, međutim, brzo prolazi i posle njega u situaciji impulsivne kupovine, obično dolazi kajanje – počinjemo da razmišljamo kako ćemo da izguramo do kraja meseca, kad smo već prekoračili budžet, kupujući nešto što nam, u suštini, uopšte nije bilo potrebno.
Odlaganje zadovoljstva znači odupiranje impulsu i iskušenju – u primeru kupovine iz zadovoljstva, to bi značilo da možete da gledate lepe stvari i divite im se, razmišljajući koju od njih biste mogli da kupite sledećeg meseca, ili onog tamo, nastojeći da uklopite taj potencijalni trošak u svoj budžet. Ili se možda odričete garderobe i privlačnih sitnica, zarad nekih drugih, smislenijih troškova, koje ste planirali (preuređenje sobe, edukacija, ulaznica za koncert omiljnog benda…)
Prednosti odlaganja zadovoljstva
Veće razumevanje u vezama i odnosima
Zbog težnje za trenutnim zadovoljstvom, stavljamo svoje potrebe iznad svega drugog. Iako je ovo ponekad dobro za nas, ako to činimo stalno i bez obzira na sve, možemo postati sebični, što narušava naše odnose. Odlaganje zadovoljstva nam omogućava da budemo brižniji i usmereni na davanje i uspostavljanje ravnoteže sa primanjem, odnosno, da radimo sa bliskom osobom na uvažavanju međusobnih potreba i želja i pravljenju neophodnih kompromisa. Na taj način negujemo veze i odnose, unoseći u njih više razumevanja i empatije, umesto da druge posmatramo kao sredstvo za ispunjenje svojih težnji i ciljeva.
Pročitajte i ovo: Strpljenje nije čekanje – nego razumevanje
Bolje fizičko i mentalno zdravlje
Ne prepuštajući se impulsima svaki put kad nas mrzi da vežbamo i jede nam se nešto slatko, neizbežno poboljšavamo svoje fizičko zdravlje. Osim toga, postajemo mentalno stabilniji i sposobniji da razvijemo širu perspektivu, iz koje vidimo da nagrade dolaze nakon zalaganja i odricanja, zbog čega smo u stanju da dugoročno ulažemo u sebe i u svoje odnose. To nam omogućava da svoja iskustva proživljavamo i razumemo na mnogo dubljem nivou i da steknemo trajno osećanje smislenosti i svrhe.
Odlaganje zadovoljstva poboljšava samokontrolu
Odlaganje zadovoljstva je uvek test samokontrole – i kad ne pojedemo sladoled, već umesto toga uzmemo jabuku, i kad ne podlegnemo besu i frustraciji i ne osuđujemo druge, već uzmaknemo korak i nastojimo da sagledamo situaciju i da je razumemo. Na mnogo načina, to je kao bildovanje – što više radite, bolje vam ide, a „mišići“ vaše samokontrole su sve snažniji i gipkiji.
View this post on Instagram
Zašto je tako teško biti strpljiv
Stručnjaci sugerišu da je strpljenje i odlaganje zadovoljstva teško zbog neizvesnosti koju budućnost – čak i u najužem smislu – nosi. Strpljenje je povezano sa ukorenjivanjem i življenjem u sadašnjem trenutku, mada bi se impulsivnost mogla pogrešno povezati sa ovim konceptom. Ako živimo u sadašnjosti, onda trošimo svoje resurse i zadovoljavamo svoje želje i potrebe, posežući za onim što nam je pri ruci. Ovakvo razmišljanje se može smatrati kognitivnom greškom, jer je boravak u sadašnjosti stanje svesnosti, koja ima vrlo širok spektar, u kojoj razumemo da naša razmišljanja i akcije u sadašnjosti oblikuju i određuju našu budućnost i možemo da biramo da postupimo ispravno, konstruktivno i produktivno, podržani osećajem smisla i svrhe. Strpljenje i svesnost donose mudrost, a mudrost je blisko povezana sa odlaganjem zadovoljstva i delovanjem u više i šire svrhe.
Teško je ostati svestan i prisutan, jer možda deluje da propuštamo neku priliku koja se više nikada neće pojaviti – ali grabeći prilike, propuštamo da sagledamo dugoročnu dobrobit. Potrebna vam je veća otpornost i svesnost, da biste mogli verovati da vam predstoje veće i bolje stvari koje ne možete osvojiti odmah, ali im možete svojim akcijama, razmišljanjem i energijom, krenuti u susret i privući ih – i izbeći da upadnete u zamku trenutnog zadovoljstva.
Kada svesno i namerno praktikujete odlaganje zadovoljstva, širite horizonte i shvatate trajne koncepte unutrašnjeg mira i sreće, usklađujete se sa osećanjem svrhe i pronalazite veću ispunjenost u svom životu, koju prolazni trenuci zadovoljstva ne mogu da vam pruže.
Pročitajte i ovo: Samo budite strpljivi i gledajte kako se sve odvija u vašu korist
Naslovna fotografija: instagram.com/emperiance
Brankica Milošević
