Josif Tatić – takva legenda i veličina, da se nije mogao nazivati samo glumcem ili samo čovekom. Uz njega je nekako potpuno prirodno uvek stajao augmentativ, pa smo uglavnom čuli za Tatića ljudinu i Tatića glumčinu.
Rođen je 13. aprila 1947. godine u vojvođanskoj prestonici. Odrastao je u staroj glumačkoj porodici, pa je još od malena spontano postao deo pozorišnog sveta. Kao dete igrao je devojčicu u predstavi “Madam Baterflaj” (Madama Butterfly) i nesvesno pekao glumački zanat.
Ipak, u ranoj mladosti se isprva činilo kako se opire svom životnom putu, jer je u jednom trenutku silno želeo da bude bokser. Ali prvim nokautom u sportskoj karijeri sudbina je jasno rekla svoje. Nije trebalo da bude išta drugo nego glumac, a time je bio sve.
Iako je odrastao u Novom Sadu, Beograd je za njega postao dom. Onog trenutka kada je upisao glumu na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju, njegov radni i životni vek bio je u znaku glavnog grada.
Filmovi i predstave u kojima je igrao broje se desetinama. Svoju prvu filmsku ulogu je odigrao u filmu Vladimira Pavlovića “Deca vojvode Šmita”, a kultne uloge je ostvario u filmovima: “Tri karte za Holivud”, “Vizantijsko plavo”, “Za sada bez dobrog naslova”, “Poslednji krug u Monci”, “Profesionalac”, “Turneja”…
Poslednjih godina igrao je uglavnom u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, ali je tokom života bio na scenama i drugih pozorišta širom nekadašnje Jugoslavije. Jednom prilikom je i rekao: “Od rođenja pa do smrti, od kolevke pa do groba u pozorištu sam proveo najlepše doba.”, i time pokazao koliko je velika njegova ljubav prema teatru. Poslednja velika pozorišna uloga je bila u “Hadersfildu”. A većina će ga pamtiti po “Šovinističkoj farsi” i čuvenom Jatagancu iz “Boljeg života”.
Bio je strasan, neobičan, omiljen, pravi boem i legenda. Još uvek se prepričavaju njegove anegdote i doskočice. Zbog ljubavi prema kartanju kažnjen je u Savezu komunista. Izbacili bi ga iz Jugoslovenskog dramskog pozorišta da im nije doneo intervju u kojem Kardelj tvrdi kako nema ništa lepše od partije preferansa sa društvom.
Imao je burnu mladost: rakija, vino, pesma i kafana, a kada bi ga pitali za takav život, rekao je uz smeh da žali što mu mladost nije bila još burnija. Smirio se tek u poznim godinama uz suprugu Bebu i kćerkicu koja nosi ime njegove majke – Hristina.
Slavni Oliver Stoun (Oliver Stoun) je gledajući “Spasioca” video fizičku sličnost između sebe i Tatića. Raspitivao se za srpskog glumca, propitujući Gagu Nikolića koliko je dobar ovaj čovek što liči na njega.
U februarsko veče preminuo je slavni glumac u svojoj 67. godini. Samo je zaspao. Umetnik, otac i suprug, legenda. Nenajavljeno, tiho, u noći. “Postoji put koji namernike bira, tajnovit drum uvek najboljima sklon, jer nekad nebo samo crne dirke svira i traži notu za taj ton.”
Otišao je. Nadamo se da je na nekom mestu sa pogledom na reku gde je dan pecanje, a noć “daske koje život znače”.
Nataša Delač voli ljude, smeh do suza, igranje igrica i prvu jutarnju kafu. Za nju, najlepši je osećaj kada prvi put u godini vidi more. Obožava putovanja, čaroliju i čuda.
