Nema teže odluke, nego prekinuti vezu sa nekim prema kome još uvek imaš duboka osećanja. Koga si zavolela i prihvatila bezrezervno i koga moraš da ostaviš. Jer je došlo dotle. A dotle dolazi kad moraš da biraš između sebe i njega. Između momenta kada si shvatila da si ludo zaljubljena i da ga obožavaš, do momenta kada ti je jasno da moraš da ga ostaviš, ako misliš da živiš, dogodilo se svašta. I samo je mnogo prestrašnih stvari moglo da te dovede do tačke u kojoj moraš da odabereš svoj ili njegov život.
Stajala sam na tom mestu beskrajne tuge i osećala sam se savršeno sabrano. Da li sam dala i učinila sve što sam mogla? Možda nisam. Ali to nikad neću znati, jer ako ostanem ovde i nastavim da se trudim da smislim šta još mogu da dam i učinim, poludeću, razboleću se, umreću.
Gledala sam svoj mogući život u oči i videla sam smrt. Gledala sam sebe i njega, koga sam volela kao sebe.
Kako napraviti izbor između ljubavi?
Lako. Odabereš ljubav. Ne odbacuješ je, ne odričeš je se, ne bežiš od nje. Volim te kao sebe samu, ali biram sebe, jer sa sobom mogu da živim, a sa tobom ću umreti.
Tako je glasila moja odluka, istog momenta kad sam se zapitala da li je moguće da ja to biram između sebe i njega i kako, dođavola, to da izvedem?
