Mnogo puta ste se zapitali kako izgleda sresti gospodina Pravog. Iskreno da vam kažem, nemam pojma, ali moje drugarice kojim slučajem su već upoznate sa tim osećajem, pa odlučih da podelim tu tajnu sa vama.
Prisetite se koliko svi smo očajnički tragali za ljubavlju kao tinejdžeri, sada kao odrasli, zreli ljudi, potraga ne prestaje; još koliko će trajati? Osećaj svima je poznat, kada se zaljubite, kada se osećate da lebdite, da je ceo svet vaš, sve vam je divno i savršeno. Kada posle izvesnog vremena, nekome nakon mesec dana, par meseci do godinu dana bumerang udari u glavu, samo se osvesti i zapita: otkud ja ovde? Ko je ovo pored mene? Jel’ sve vreme bio tu, baš ovakav, ne, nije moguće, šta ću sa ovim sada? E, tu vaša pretraga počinje iznova, počinje sa analizom u vašoj glavi, šta sa vama nije u redu, kada vam se dopao neko tako neotesan, nezanimljiv, i još dugi niz negativnih karakteristika, koje počinju da vas dave, kao da sami ste sebi stavili omču oko vrata.
Dokle ćete se samopovređivati i gušiti u priči koja vam ne odgovara, da li ste spremni za novo traganje za pravom ljubavlju, ili niste sigurni? Da li je možda to još jedna obmana iz šarene kutije, holivudskih sapunica, koje obećavaju večnu ljubav. Kuda sada kada znate da niste par, da vam više ne prija njegovo prisustvo, a tako je sve bilo savršeno ili nikada nije ni bilo, a vi ste samo to očajnički želeli i živeli u sopstvenoj iluziji koju ste skrojili prema savršenom modelu koji ste pažljivo čuvali u fioci u slučaju razočaranja, da vam se nađe pri ruci, zlu ne trebalo. A kome je to zaista trebalo? Čemu svo to pretvaranje, življenje u iluziji koja vas samo čini ranjivim, probudite se, nije vreme za odlaganje i sanjarenje.
On je taj
Ujutro kada se probudim, posle umivanja čeka me moje ogledalo, kada vidim svoj izraz lica, stresem se. Počne mi dan sa kafom, spremanjem za posao i nadom da ću ga danas negde sresti. Dani prolaze i ništa se i dalje ne dešava, ali ja se ne predajem, jer verujem da ljubav me proganja iz dana u dan i čeka iza nekog ćoška da se sudarimo i napokon zvanično upoznamo. Mnoge drugarice iz mog društva su već dugo u srećnim vezama. Kada kažem srećnim, mislim da su ti njihovi muškarci koji su sada sa njima oni pravi. Kako to znaju mnogo puta sam ih pitala, jer mi nikada nije bilo jasno kako to devojke osete, a da nije iz sapunica.
Znate one scene, kao ona padne na ulici, on je podigne i odvede u bolnicu i tada shvate da u njihovim očima iskre se rasplamsavaju i da se ljubav osetila, prava, večna, uh! Da se vratim u realnost, jedna od njih sa kojom sam razgovarala je ovako to pojasnila: kada se pored njega osećaš smireno, provodite vreme zajedno i svako radi na nečemu, ne ometajući drugog, pružajući mu dovoljno prostora i slobode, ali nemojte pogrešno shvatiti prostor i slobodu, mislim na duševni mir i opuštenost kada ste sa nekim, iako ste posvećeni jedno drugom, ne gušite se, već se osećate i uživate u svakom momentu koji provodite zajedno. Nisam baš mogla najbolje da razumem, ali se pravim da razumem, mislim da će mi trebati vremena, jer i ja negde u dubini živim za sudar sa mojim pravim i tim mirom ili kako ga god nazvali, kada on postanje taj.
Alex Anđelković – Zaljubljenik u umetnost, kad god ima priliku želi da podeli svoje impresije sa drugima, da zaintrigira druge da je makar malo zavole. Umetnost – “Čaroban svet” – njena definicija.
