Zapitala sam se mnogo puta, da li su svi ljudi svesni svog postojanja na ovoj planeti, zašto baš ja, zašto baš oni, a odgovor dobila u svom odrazu, potražite ga i vi, možda vam se i dopadne što vidite, meni jeste.
Da li ste se ikada zapitali koja je naša svrha postojanja na ovoj planeti, koja nam je data na korišćenje a tako malo imamo slobode da je zaista iskoristimo? Da li mislite da ste došli na svet sa nekom misijom ili snom da ovaj svet učinite boljim? Ako ste mislili malo na tu temu shvatili biste kako je lepo biti na ovoj planeti i živeti, a ne preživljavati. Radite svakoga dana, ne razmišljajući o vremenu koje prolazi pored vas, kupujete proizvode koje vam servira mala kutija raznih boja, koja obećava bolju budućnost, kartice elektronske vam postaju jedini izvor prave sreće, a vi u stvari nesrećni da jedva dišete. Savršeni u svom savršenom svetu, predivnog izgleda, sa što manjom potrebom da sebe vidite u ogledalu ko ste zaista, jer šta će vam ogledalo, kada i sami znate da ste najbolji, najlepši, najpametniji i da ne izostavim najsrećniji, kome je bitno kako se vi zaista osećate? Da li želite da budete rob društva koje sve radi zbog drugih ili želite da budete sebičnjak koji živi zbog sebe i misli na sebe, svoje prave potrebe, kako učiniti sebe srećnim i voljenim bićem, jer je to najbitnije na ovom svetu.
Ko smo u stvari?
Gledajte decu i vidite sebe, nema tu neke bitne razlike u pravom smislu reči. Jedina razlika jeste u godinama, ali u potrebama nije velika, svi želimo isto da budemo voljeni, primećeni i prihvaćeni. Svako dete nema velika očekivanja po pitanju ljubavi, sebe samog, već radi onako kako se zaista oseća, a šta je sa nama kada odrastemo, zašto potisnemo te istinske želje, zbog čega i zbog koga? Ne treba se stideti svojih pravih želja, potreba i ko ste vi, jer od sebe ne možete pobeći, a i kada to jednom shvatite treba prihvatiti da je to i jedino važno. Treba posmatrati vaš život iz vašeg ugla gledanja jer je ono jedina stvarnost koja vas okružuje. Možda vam se čini paradoksalno kada vam ovo kažem, jer kako ići protiv nekih moralnih načela, protiv društva koga ste deo ili protiv porodice, ali ako se vi ne osećate ispunjeni poštujući ova načela ili ona načela, kome je to zaista bitno? Počnite iz početka, pogledajte se u ogledalo, vidite svoj odraz u ogledalu, priznajte sebi šta zaista vidite i koliko vam se sviđa to što vidite, ukoliko se vama ne dopada to što imate pred sobom, potrudite se da popravite taj deo sebe koji vam se ne uklapa u vaše viđenje sebe, nemojte biti žrtva šarene kutije i društva koje ionako već tone bez vas. Budite svoji, tražite ljubav i dobićete je, ne stidite se sopstvenih emocija, svojih misli i želja, budite ono dete koje u vama vapi za pravim životom i ispunjenim snovima, to ste zaista vi.
Alex Anđelković – Zaljubljenik u umetnost, kad god ima priliku želi da podeli svoje impresije sa drugima, da zaintrigira druge da je makar malo zavole. Umetnost – “Čaroban svet” – njena definicija.
