Hot topics

Jutarnji rituali koji će ti pomoći da se ponovo osetiš dobro u svojoj koži

Saveti za negu problematične kože koji stvarno rade

Navike kojih treba da se držiš kad ti se čini da se sve oko tebe raspada

Kako da nosiš najtrendi torbe sezone

Najpoželjnije boje u enterijeru ove godine

Singl mama: Nađi sebi čoveka kakvog bi preporučila svojoj ćerci

Instagram profili zbog kojih ćeš zavoleti jogu

Ljubavni horoskop za maj 2020.

Kako da ojačaš i održiš dobar imunitet (vitamin D ovde igra ključnu ulogu!)

Kako da sa 30+ pripremiš teren za kvalitetnih 50+

1/2

Uverenja nas često zarobljavaju i sprečavaju da napravimo proboj i da neke stvari sebi olakšamo, ili promenimo nabolje. Ponekad, to su uverenja koja nam ne pada na pamet da preispitujemo, jer ih imaju i svi oko nas i podržavaju nas u negovanju toksičnog ubeđenja. Ovo su neka najčešća toksična uverenja, koja veliki broj ljudi neguje bez sumnje u njih i bez preispitivanja. Smatramo da su to normalna uverenja, da su istinita i da važe za sve i ostajemo zarobljeni njihovim tesnim okvirima – ograničavamo sami sebe, verujući da ne možemo drugačije.

View this post on Instagram

❤️

A post shared by kat irlin (@kat_in_nyc) on

Prošlost određuje sadašnjost

Kad se nalazimo u situaciji iz koje ne vidimo izlaz, loše se osećamo, patimo, doživljavamo poraz, izdaju, gubitak, iz dubine podsvesti javlja se osećanje da smo uskraćeni, jer ne zaslužujemo bolje, da smo upravo dospeli tu gde smo, zato što ne vredimo, da smo kažnjeni za sve loše i pogrešno što smo uradili, ili što mislimo da mi sami jesmo. Ako se prepustimo takvim mislima i osećanjima, upadaćemo sve dublje u samosažaljenje i izgubićemo kontakt sa realnošću. A realno je ovo – sve što smo bili pre sadašnjeg momenta, jeste nas dovelo do toga gde smo sada. Takođe, danas, ovog trenutka, pa čak i u svom najgorem izdanju, mi smo bolji, mudriji, iskusniji, svesniji, nego što smo to bili pre nekoliko godina. Zatim, loši trenuci su lekcije, životni ispiti koje treba da položimo naoružani tim iskustvom, svešću i mudrošću, da bismo još izrasli i napredovali. Dakle, u sadašnjem trenutku, privhatanjem onoga što jeste, sagledavanjem sebe realno, a ne negativno, idemo ka sledećem trenutku, ka budućem vremenu, u kome ćemo biti još malo bolji, zreliji, svesniji, iskusniji i mudriji. Tako rastemo i razvijamo se kao ličnost, duhovno, emotivno i psihološki. Svojoj prošlosti, ma koliko bila bolna, izazivala u nama osećanje krivice ili stid, treba da uputimo zahvalnost i da se usredsredimo na sadašnjost i kreiranje narednih trenutaka – tako ćemo se osloboditi ideje da smo predodređeni za patnju, kažnjeni, ukleti i prihvatićemo odgovornost za sebe i svoj život. A kad to učinimo, već smo svesniji i mudriji.

Editors choice