Nije bitno, voliš i učiš da se miriš sa tim što tvoja velika ljubav nema na koga da se izlije, što je možda tvoja velika ljubav ostala zauvek iza tebe, što više niko nikad neće biti tvoja prva ljubav i što i dalje nepokolebljivo živiš za ljubav – jer malo je reći „veruješ u ljubav“. Tvoja vera je mnogo više nego molitva – ti služiš ljubavi svojim srcem, svojim mislima, svojim ophođenjem prema ljudima, svojim životom.
I što si duže u službi, sve više prihvataš da ono što si imala nećeš imati nikad više, a da ono za čim stvarno žudiš, možda nikad nećeš pronaći.
Ali onima koji žive svoju veru, poniznim posvećenicima ljubavi, čuda se dešavaju. On se pojavljuje. Uopšte nije onakav kakvog si možda zamišljala i zapravo si potpuno iznenađena. U prvo vreme, stalno si iznenađena. On nije neko koga bi odabrala, možda čak ni neko koga bi primetila. On nije ono što ti se u prvom trenutku činilo da jeste. Nisi ga prepoznala od prve, nije bilo nikakve naznake čuda, ni jedan anđeo nije svirao harfu nad vašim prvim susretom, osim što možda jeste, ali ta ti je muzika bila potpuno nepoznata, pa je nisi razumela. Nisi znala. I to te strašno iznenađuje. Tolike sudbonosne susrete si do sada predosećala i prepoznavala.
