Da li je suvišan detalj da smo se mi zapravo samo jednom poljubili. Kakva veza. Kakvo produbljivanje odnosa. Jok. Poljubac i jedno veliko ništa.
Ali džaba. Ni sama ne znam čemu da pripišem svoju opsednutost njime. Hormonima?! Poljupcu?! A ne, znam, mislim da su ključna bila ukupno tri pogleda koje mi je uputio nakon tog poljupca!
Nego vratimo se Skadarliji.
“Ej, pa da, žurim na sastanak. Znaš radim u jednoj stranoj kompaniji. Imam sastanak sa investitorom. Nemac. Moram biti tačna.” Mrmljam ove reči trudeći se da napucam i podignem na viši nivo svoj običan sastanak sa nekim likom iz Lazarevca, koji me nervira i kulira već neko vreme.
Marko me odmerava. Vidim u njegovom pogledu zainteresovanost. Da li treba da naglasim koliko likujem u ovim trenucima?!
“Mogli bismo na kafu, ja sam i dalje ovde u Dubrovačkoj. Nemaš Facebook, tražio sam te (wtf, on me je tražio na FB posle toliko godina, moj ego raste i raste, pokušavam da ostanem pribrana i da ne pokazujem oduševljenje njegovim interesovanjem…). Aj’ upiši moj broj, pa se javi.”
Rastali smo se. Ja sam otišla na sastanak, on ne znam ni gde, ne pitah ga, a i ko da je važno.
