Ali, ali, ali… znate šta, ja sam njega očigledno malo prevazišla.
Jeste da je završio faks i jeste da nije blejač iz kraja i jeste da je i dalje lep, ali su se očigledno moje životne kockice malo drugačije spakovale i učinile moj život dosta interesantnijim u odnosu na njegov. Dosadan je, ako me razumete.
Mislim, ko zna, možda je on bio dosadan i pre 15 godina, ali ta tri pogleda tada upućena meni očigledno su učinila svoje…
Imam utisak kao da sam sve vreme sastanka sa njim sebe stavila u ulogu nekoga ko treba da odbrani čast one mene od pre ihaha godina.
I sada iako tužna što “se nismo uzeli i živeli srećno do kraja života”, ipak likujem zbog toga što se priča završila na mojoj strani.
Ko se zadnji smeje… znate nastavak. Poznata vam je poenta… Tako da, drage moje, očigledno život ima neke čudne planove za svakoga od nas.
Vreme uvek učini svoje, tačnije uvek sve dođe na svoje.
Da li treba da vam kažem sa kakvim osmehom na licu pišem ovaj blog?!
Tako da ukoliko imate i vi nekog Marka, sačekajte svojih pet minuta. Znate kako su slatki i traju mnoooogo duže.
Milica Popović
