#BFFOREO FOTO-KONKURS: Budi zvezda modnog editorijala sa svojom najboljom drugaricom i osvojite LUNA play plus!

Ako si čula za “hygge”, obožavaćeš “fika” koncept: Skandinavski način pravljenja pauze za kafu

Ovaj puder možeš nabaviti u svakoj drogeriji – a koriste ga i poznate dame! Pronađi svoju nijansu!

We love: Čuveni Crushed Lip Color ruževi brenda Bobbi Brown stižu i kod nas!

Detaljan vodič za odabir pudera prema tipu kože – koji će ti savršeno odgovarati!

Vodič kroz modele cipela koje će savršeno pratiti tvoje autfite tokom cele letnje sezone

Testirali smo omiljene beauty proizvode Sare Jo! Ovo su naši utisci (VIDEO)

Kućna metoda uklanjanja neželjenih dlačica koju još nisi isprobala – a koja zaista radi!

Da li si spremna za leto? Ovakav način ishrane pomaže da ubrzaš svoj metabolizam do maksimuma!

Beauty trendovi 2018: Copy paste ili ostati svoja?

ONE: Starija

ONE: Starija

Ko su sve ONE?

21h. To mu daje još 7 minuta. Iz crnog Ralph Lauren kaputa vadi paklu Sobranie-a, koju do savršenstva uvežbanim pokretom, dočekuje zippom. Čeka par sekundi da sveže mokrom ulicom prođe taksi, kako bi ostao u tišini mraka, i tek onda pali. Voli zvuk prvog dima, dok očima fokusira zapaljeni kraj. To mu je dokaz da je sam, i još jednom, ako ne i večito – neometan. Leđima i desnom, crnom Prada cipelom, naslanja se na oronulu zgradu, stapajući se u njenu jednobojnost. U pravu ste. Crna nije boja. Ali je način života. Pogotovo ako ima zlatan filter.

21:04 – oseća vibracije telefona u džepu. ”Ova je nervozna” – govori njegov smešak jedne strane usana. Tri minuta kasnije, cigaretu gasi o ugao Svetosavske i Knjeginje Zorke i kreće ka ulazu.

Ona otvara vrata.

– Kasniš!

– Varaš!

– Šta?

Prolazi pored nje, očešavši se o rame njene providne Wolford bluze i oseća Stari Chanel 5 u preprskanoj količini.

– Mislila sam da vi samo ćutite i jebete.

– Prosta si.

– Molim?!

– Ko smo to mi?

– Pa vi… Mislim, ti si…

Prebrzo – okreće se prema njoj, grabi je za bluzu i kida dugmiće oberučke takvom silinom, da jedan udara u prozor, drugi u plazma televizor dijagonale 107 inča, a treći u Charles Rennie Mackintosh komodu. Pred njim stoji savršeno očuvano telo u poznoj trećoj deceniji života, kome onaj koga nema, nije posvećivao dovoljno vremena. A sudeći prema obimu grudi, divnom i solarijumski istretiranom stomaku, taj neko je baš grešio ili baš bio zauzet, ili – što je najčesći slučaj, znao je za bolje.

Nije se ni čestito zgranula, iz usta oivičenih Yves Saint Laurent karminom, iskliznuo je samo pokušaj samoglasnika i već je bila okrenta na vrata, sa rukama iza leđa i raširenih nogu. Jednom rukom držao je njene dve, dok je drugom skidao crni Hermès kaiš, a onda joj je istim i zavezao ruke, uvezao njenu kosu oko svog zgloba i uhvatio je u pesnicu, jako povukao ka sebi i još jače ušao u nju.

Njena vlažnost odala je njenu usamljenost, a sopstvene uzdahe zadovoljstva, prigušivala je polu-lažnim naporom.

Uhvativši je za potiljak, gurnuo joj je glavu bočno na vrata, liznuo uvo, zaustavio se na njemu i čujno samo za nju, prošaputao: Viči jer želiš!

Komšije ce obarati pogled u pekari posle onoga sto je usledilo. Svršila je brzo i glasno, on istovremeno i rutinski, a zatim se okrenula i dala mu ono što je prezirao – pogled:

– Hvala ti.

Uhvatio ju je za obraze, palcem za jedan, kažiprstom i srednjim za drugi kraj, držao 2 duge sekunde i onda pustio sa gnušanjem:

– Nikad tako ne pogledaj muškarca!

– Jebi me još! Želim da me jebeš još!

– Prosta si. Dodaj mi cigarete.

– Gde su ti cigare?

– Cigarete!

– Dobro, gde su ti cigarete?

– Ralf.

– Molim?

– Kaput.

– Zašto si tako naporan?

– Pssst, držao je kažiprst u vazduhu, a zatim ga lagano prineo usnama, gestikulirajući da ne progovara dok pali.

– Sobranie a? Smem jednu?

– Pogledao ju je prekorevajuće.

– Zar ne vidiš da…

Zaćutala je. On ustanovio tišinu u sobi i zapalio. Čulo se. Očima joj je pokazao da može da govori.

– Ti si neki fetišista?

– Samo kad su u pitanju mala stopala. Sa gađenjem pogledao je njena.

– Au izvini molim te, jel mogu sad pljugu?

– Cigaretu.

– Dobro. Cigraretu. Molim te.

– Ne moli me. Koliko gori?

– Šta?

– Ništa. Prevrnuo je očima i ponudio je.

– Nemoj to da mi radiš, muž mi prevrće za sve.

– Samo tebe izgleda ne prevrće.

– Prestani da budeš drzak, neću te više kontaktirati.

– Reci ”zvati”, inače, ne postoji drugi put.

– Molim?

– Videćes me samo večeras.

– Pa kako zarađuješ, ako si kod jedne žene samo jedanput?

– Ko kaže da sam plaćen?

– Molim?

– Već je sve naplaćeno.

– Šta? Kako to misliš?

– Skoro sve. Osvrnuo se oko sebe, na komodi našao Bergner otvarač za vino i rešeno krenuo ka prozoru. I dalje neobučen, osvrnuo se prema njoj, i krenuo da urezuje linije na njemu.

– Je l’ ih vidiš?

– Šta radiš to?! Zašto radiš to?!

– Ne treba kusur.

– Pa pobogu vide se, naravno da se vide, prestani, treba to da gledam svaki dan.

– Upravo. Kao sto vidiš, biću ovde svaki put kada budeš gledala kako se ove linije presijavaju na prozoru.

– Ima da zamenim prozor.

– Možda treba i muža.

– Šta ti znaš o mom mužu?!

– Znam da ima ženu kojoj fali mnogo više od njegovog prisustva.

– Ko si ti da osuđuješ?! On radi. On mnogo radi!

– Da se primetiti po veštačkom kaminu.

– Odlazi.

– Hoću. Samo da završim. Digao je cigaretu u vis kako bi pokazao šta.

– Jebi me još jednom molim te!

– Rekao sam ti da ne moliš.

– Samo jos jednom.

– Dođi.

Krenula je prema njemu.

Četvoronoške.

– Molim?

– Na kolena, na ruke, pa putem tepiha do mene.

– Ponižavaš me.

– Samo jer mi dozvoljavaš.

Kleknula je na kolena, učinila nešto što je bio pokušaj zavodničkog pogleda i četvornoške krenula prema njemu.

– Sporije.

– Krenula je da se umiljava. Žena od 38. godina, vlasnica salona nameštaja u koji nikada nije odlazila, bogato udata za muža čije pravo zanimanje nije znala, maćeha dvoje dece koja od nje nisu želela ništa više od koverte.

– Mjauči!

– Molim?

– MJAUČI!

– MJAUUu.

– Gadiš mi se.

Krenuo je da se oblači.

– Šta radiš to?! Ne idi, NE IDI!

– Sa poda vukla ga je za nogavicu crnih Marithé & François Girbaud pantalona.

– Imaš vremena do kraja ove rečenice da ih pustiš.

Pustila je i počela da rida.

– Marš iz moje kuće!!!

– Napokon! Hoću, dodaj mi cipele samo…

– Ma daću ti ja tvoje usrane cipele!

Krenula je besno prema njima sa namerom da ih upotrebi kao oružje.

– Hej!

Okrenula se.

Držao je upaljenu cigaretu na santimetar od portreta njenog muža. Ulje na platnu. Koštala je kao četiri godine studija njegove ćerke, koja ih je oboje mrzela.

– Ne bih voleo da mu je ugasim u oku. Mada, posle ovoga što je video (aludirajući na pogled slike), manje bi ga bolelo od tvog ponašanja. A sada, cipele, molio bih te.

Četiri minuta kasnije našao se na ulici. Na broj koji počinjao je sa +971 poslao je poruku:

”Prozor”


Danijel Čehranov je diplomirani muzički producent. Voli da pušta tri techno ploče istovremeno, ali i da uživa u jednoj deep house-a, da gleda derbije nižeplasiranih timova Premier lige i devojke koje znaju da pričaju. Gledaće vam u patike i teraće vas da eksirate. Nikad neće biti ozbiljniji od vas.

Editors choice