Blagi bože! Koliko vas samo, umotvorci tople vode, na našu kolektivnu sreću, ima. Ja se prosto stidim što ne mogu ništa da izumim, a sa mnom i čitava vojska običnih i netalentovanih smrtnika. Koliki je naš stid toliki ste vi naš ponos. Svi znamo kako nam baš vi stalnim inovacijama omogućavate opstanak na zemlji. Da nije vas, vraga bi se mi snašli. Stoga je sasvim prirodno da vam neko oda počast. Vi zaslužujete ordenje. Zaslužujete da vam puteve lalama zasipamo dok dva roba pred vama odmotavaju crveni tepih. Nije vaša noga da bosa po crnoj zemlji gazi. Svakako ste sve i svja.
Ne samo da zaslužujete počast i da vaša dela zahtevaju da svakoga od vas uramimo i metnemo na zid iznad kreveta (da nad nama bdite, vama da se klanjamo), već vaš slučaj zahteva i da pokopamo onu rđavu manjinu što vam se podsmeva.
Pa, oni su, bre, ljubomoroci ljubomorni!
Niko od njih nije u stanju da na svakodnevnoj bazi izmišlja toplu vodu. Niko. Dok vi jeste. Samo vi umete da jednu te istu stvar po ceo dan izmišljate i da nas baš svaki put istim oduševite. Priznajem, često, ako ne i uvek, poželim da ličim na vas; da bar jednom otkrijem, ne mora to da bude svakodnevno, nešto za šta svi već znaju, a niko ga još nije pronašao.
"Problem sa svetom je što su pametni ljudi puni sumnje u sebe, dok su glupi previše samouvereni" - Čarls Bukovski
No, te rđe rđave, štroke, maolograđani, neprosvećeni umovi, dubokih shvatanja koliko i potočić, te hulje, vaške okupatorske, gnjide što se, ljubomorni, množe i napastvuju odvažne umotvorce, njih treba ućutkati jednom zanavek već kad neće pred izumom od kolektivne koristi da otvore oči.
Odakle im smelost da se oslone na vašu, kako oni kažu, pretencioznost kako bi uvažili prazne priče. To nije pretencioznost. Svaka je vaša sposobnost opravdana vašim neumornim govorom o pronalasku. Tačno je svaka vaša tvorevina usklađena sa vašim rečima. Nema tu ni trunke preterivanja. S punim se pravom hvalite dostignućima.
Da oni umeju sve što znate i vi, i oni bi samo o sebi govorili.
Te državne neprijatelje treba ignorisati radi uspešne radijacije istih. Jedino ignorisanjem mogu da se zatru.
Svi mi razumni znamo koliko su vaše ideje jedinstvene, avangardne, gotovo je bilo izvan ljudskih sposobnosti da se ostvare; međutim, vi ste tu da nas u nemoguće razuverite, da nas podsetite kako je na vama neponovljivima budućnost, prošlost i sadašnjost.
Imate naš naklon, naše poštovanje, i dozvolu da još dugo razglabate o nemogućem, a postignutom.
Ja se, evo, sva crvenim od stida što ništa ne znam, a pišem o vama što znate sve.
Večna slava Vama umotvorcima već izumljenog.
