Prethodne tekstove iz serijala “Oni su se voleli” možete pročitati ovde.
Ona je bila student Politehnike u Cirihu i to u vreme kada su se teško primali i muškarci, a o ženama i da ne govorimo. Nauku nije zadužila koliko je mogla, jer je svoj život podredila geniju. Susret sa pet godina mlađim Albertom Ajnštajnom (Albert Einstein) u njoj je probudio uspavanu ženu.
Dva topla oka, škrt osmeh, u jednu nogu hroma – to je ona
Voleli su se, ali je on ipak od nje više voleo nauku. Ona je zajedno sa njim proširila granice ljudskoga saznanja i posle tri veka poništila Njutnovu (Isaac Newton) doktrinu ispisujući jednačinu koja je ostavila bez daha celi svet. Čovečanstvo je posledice tog otkrića osetilo i na svojoj koži. Ostala je krvlju oblivena opomena – Hirošima.
Pored sebe je imao ženu koja mu je bila nesebično posvećena. Ta nesebičnost će je skupo koštati
Neki su smatrali da je njena genijalnost veća od genijalnosti samog Ajnštajna, dok su joj oni malo umereniji priznali veliki udeo u stvaranju teorije relativiteta. Žena iz senke. To je bila ona. Plovila je bračnim vodama sa rastresenim genijem, ali je zato izgubila svoje mesto u svetskoj nauci. Na kraju, on dobija Nobelovu nagradu i slavu, a ona razoren brak i obolelo dete.
Obolelo dete nije znalo da je sin slavnog naučnika
Polovinu iznosa Nobelove nagrade Ajnštajn je prepustio Milevi, te se zaputio preko Atlantika u novi život sa novom ženom. S vremena na vreme, Mileva je pokušavala da ga dobije telefonom, ali on joj se nije javljao. U njenim snovima oni su i dalje bili zajedno, sa zajedničkim planovima za budućnost. Ujutro, kada bi je snovi napustili, imala je običaj dugo da plače.
Ajnštajn nikada nije saznao kako su tekli njeni poslednji dani
On je jedne godine javno izjavio kako je veliki samo onaj život koji se proživi za druge. Da li je na taj način pokušavao da je uteši, to nikad niko nije uspeo da sazna. Milevu su godine pretvorile u sićušnu staricu koja izaziva sažaljenje, a svet nije ni slutio da genije ima duševno obolelog sina. Kada se Milevin život ugasio, sahranjena je o trošku države. Ajnštajn, kome je svet priznao jedino genijalnost, svoj život nikada nije doveo u vezu sa njom i bolesnim detetom. Voleli su se, ali je njegova sebičnost i glad za priznanjima uspela da uništi ono u šta je Mileva jedino i verovala. Verovala je u ljubav za čitav život. U ljubav čiji je teret odnela sa sobom u grob.
Sonja Josipović sebe smatra devojkom koja uživa u trenucima tišine koja joj uvek donese novu dozu inspiracije. Voli da piše i čita knjige, ali i da se druži sa ljudima od kojih može nešto novo da nauči. Osim sa rečima uživa i u igranju sa svojim zekom, koji joj često ne dozvoljava da neke svoje tekstove privede kraju. Voli svako godišnje doba, sve oblike umetnosti i sve vrste slatkiša (izuzev žele bombona). Autorka je bloga Svet obojen rečima.
