Mnogim muškarcima verovatno više znači da ih saslušamo bez prekidanja, sa punom pažnjom i interesovanjem, nego da dobiju poljubac, pripijeni zagrljaj i izjavu ljubavi.
Kad volimo, umemo da budemo dosadne sa tim. Uživamo da uživamo u svojim osećanjima i da stalno vrtimo film o tome kako smo zaljubljene, zadovoljne i srećne i stalno tražimo potvrdu od svojih partnera da je to zaista tako, tojest, da se i oni tako osećaju.
Ali, oni se možda ne osećaju tako.
Oni verovatno vole drugačije, na svoj način. A muški način je ekonomičniji nego ženski. Oni se ne razbacuju osećanjima, rečima, poljupcima i zagrljajima.
Zato će nas jednom zagrliti i poljubiti, a posle toga na nekoliko njima svojstvenih načina pokazati da im je stalo. Gestovima.
Ponašanjem. Činjenjem. Uradiće nešto za nas ili umesto nas.
Neće nam dozvoliti da se cimamo, doći će po nas, izmasiraće nam stopala, skuvati supu i otići do apoteke, izaći će u bilo koje doba dana i noći da pronađe uloške, jer nas je iznenadila menstruacija – uopšte radiće za nas sve ono što bismo i mi uradile za njih, za decu i prijatelje, za sve koje volimo.
Mi možda ne mislimo da je to jako romantično, jer je tako obično i razumljivo. Ali iskazivanje ljubavi se zaista uglavnom i sastoji od običnih i razumljivih stvari.
