Jer zašto bi se takav kolačić trudio oko vas, kad će sledeća pristati odmah? Ne znate pravila lova. I ulogu lovine. Zaboravile ste. Naša genetika brže prihvata dekodiranje i nove informacije. Ili je toliko puna iskustva na svim nivoima, da negde zna kako bi trebalo da stvari funkcionišu između odraslih ljudi koji znaju šta hoće.
Mi to imamo negde u iskustvu i nije nam jasno zašto se taj scenario ne odigrava u realnosti. Možda zato što se to iskustvo odnosi na budućnost. Što smo gentski predodređene da menjamo šugave obrasce, odbacujemo degenerisana ponašanja i metode, rastemo i razvijamo se.
Oni još nisu. Da li ćemo pristati da malo glumimo zbog njihove sigurnosti u sebe i odbijanja da prevaziđu klišee koji im pružaju lažno samopouzdanje? Ili ćemo biti ludo uporne, kao oni naši smarači, u nastojanju da afirmišemo pravo na neću i hoću, koje nas neće uvući u njihove igre. Ako nećemo, onda to znači da treba da nasrću, a ako hoćemo onda smo lake i dostupne, a to znači nezanimljive i bez vrednosti. To nije istina. Ali ako oni tako doživljavaju stvari, na onom dubokom, primitivnom, instinktivnom nivou u kome je ukorenjena njihova muževnost, onda kako ćemo? Oni će ostati u svojoj istini i svi koji nam se sviđaju odlaziće sa ženama koje nemaju moralne dileme i dovoljno im je što su žene? A mi ćemo i dalje biti nedostižne i okružene smaračima? I možda ćemo na kraju, pristati. I potvrditi sva tupava pravila igre koju muškarci odavno ne vode, ali je uporno igraju.
