Trenutak jasnoće dolazi posle pročišćenja, posle katarze, a ona je uglavnom neprijatna i bolna. Tada morate da zapitate sebe “šta ja to radim” i “dokle ću ovo da trpim” i morate sagledati svoju situaciju. Ako ostanete u situaciji koja vas unesrećuje, ugrožava, ponižava, nećete izdržati dugo, fizički, mentalno i emotivno ćete “pući” (već pucate) i postaćete “slučaj”. Nasuprot toga je neizvesnost šta će se desiti i kako će izgledati vaš život, ako se pomerite iz te situacije i sačuvate zdravlje i pamet, a vaša odluka je između izvesnosti koja je bedna i ružna i neizvesnosti, koja je – neizvesna. Da li vas izlazak iz zone komfora zaista toliko zastrašuje, da ćete radije ostati u zoni komofora koja se pretvorila u tamnicu u kojoj trpite svakodnevno mučenje? Pa, neki ljudi prave i takve izbore, nesvesno. Svesno, teško da će se neko u posedu svog zdravog razuma odlučiti da podnosi mučenje do kraja života (i time ubrzati taj kraj).
Na kraju, čeka vas oslobođenje. Posezanje za slobodom je užasno teško, jer je različito od svega što zamišljate da je sloboda. Sloboda je pre svega, oslobađanje od iluzija. Sve za šta ste se uporno držali, zbog čega ste napravili gomile oštećujućih kompromisa, koji su vas doveli u stanje očajanja, a možda i sve što ste smatrali svojom strašću, svojom životnom misijom – možda su to iluzije, koje morate da pustite, da biste ikako pronašli mir u realnosti svog života. Taj mir, to je sloboda za kojom žudite. I ona ima svoju cenu. Platićete bolom, u svakom slučaju. Izbor je, da li će to biti akutan bol, zbog odbacivanja iluzija, rušenja kula od karata i prihvatanja jasnoće i realnosti, ili će to biti hroničan bol, koji će vas lagano ubijati.
Iako izgleda da je izbor jasan i da tu nema nikakve dileme, nije baš tako. Nije vam lako. I potpuno vas razumem.
Naslovna fotografija: instagram.com/llemerci
Aleksina Đorđević
