Put taksijem do posla traje u nedogled. Naravno, već je gužva. Da li ovaj grad ikada spava? Dok se dosađuje, ona vadi telefon iz tašne i proverava Instagram. Ponovo ju je zapratio lik kojeg je srela tog vikenda na festivalu. Nikada neće odustati! A njoj je u glavi samo on…
I njemu je dosadno u taksiju. Gleda na sat, ima još vremena, vadi telefon iz džepa i proverava Facebook. Novi zahtev za prijateljstvo od devojke koju je sreo tog vikenda na festivalu. Nikada neće odustati! A njemu je u glavi samo ona…
Nikada neću stići, misli ona i gleda kroz prozor automobila.
Nikada neću stići, misli on i gleda kroz prozor automobila.
A onda im se pogledi sreću. Dva lica koja se dosađuju iza prozora taksi vozila dok svako iz svoje priče, u svojim mislima, drugačijim, a tako sličnim, žuri na posao, netremice se gledaju u oči i sve oko njih nestaje. U glavi im je “ona” pesma i shvataju – oni su se već sreli! Čak, zajedno su igrali tog vikenda, razmenili su nekoliko pogleda i osmeha, ali onda je svako otišao na svoju stranu, bez ijedne progovorene reči. A eto, žive u istom gradu, idu u istom pravcu, i sada se sreću na istom mestu. Sudbina?
Ulica napokon postaje prohodna i jedan taksi se udaljava od drugog, a tanka nit pogleda i misli koja ih je povezivala, nestala je. Ona trepne, ponovo čuje gradsku vrevu i shvata da je momenat prošao. U njegovoj glavi se sve vraća u normalu i ponovo postaje svestan sveta oko sebe. Čoveče, šta je ovo bilo, misle oboje dok nastavljaju ka poslu. Je li to bio on? Je li to bila ona? Stvarno?!
