Koliko puta ste čule ovo nesrećno pitanje? Postavljaju ga drugari vašeg momka, oni koji sebe smatraju vašim drugarima, a što je najjadnije, pitaju i momci koji vas muvaju, ili oni sa kojima ste raskinule sa osećanjem olakšanja. I znate onaj osećaj kad čujete to pitanje, pa pogledate tipa dok vam se u glavi javlja slika vaše drugarice koja nema dečka, a rado bi ga imala i hoćete nešto da kažete, a ne možete. Iz pristojnosti.
Jer ono što biste mu rekli, on nikako ne bi voleo da čuje, a vi ste pristojna osoba, pa ne možete baš glatko tako nešto ni da kažete. U slučaju kad baš ne možete da mu oćutite ili promenite temu, reći ćete nešto kao sve moje drugarice su zauzete, ili imam drugaricu, ali ti nikako nisi njen tip.
A ježite se u sebi zamišljajući kako bi drugarica reagovala na ovog tipa. Odnosno kako bi vas izribala u stilu dobro da li si normalna, šta si uopšte mislila kad si me nagovorila da izađem sa ovim kretenom?
Kad vam neko traži preporuku, ne možete da u trenutku ne shvatite pitanje sasvim ozbiljno. Prolete vam mogući razvoji događaja, hteli to ili ne. Nametnu vam se slike, situacije i odgovori. Poznajete svoje drugarice. Znate kakve veze imaju one koje su u vezi, znate kakva su im iskustva sa muškarcima, znate koliko one koje nemaju nikog čeznu za nekim, a koliko im se smučilo traganje i brojni slučajevi u kojima taj neko uvek ispadne – bilo ko.
I tačno znate da bi pristale da se sastanu sa bilo kim koga im vi preporučite, zato što znaju da sve znate o njima. I znate koliko bi bile razočarane i povređene, kad se ispostavi da ste im poturili – bilo koga.
Uvek možete da kažete drugarici, slušaj, ima jedan tip, znaš onaj kreten o kome sam ti pričala, možda je upotrebljiv makar u krevetu, on je sigurno u fazonu da bi kresnuo bilo šta, pa ako ti to nije odvratno, možda može da ti posluži – kao vibrator.
Suočena sa ovako toplom preporukom, drugarica će verovatno da razmotri svoje opcije na trenutak, pre nego što reši da joj još jedan kreten u životu uopšte nije potreban, čak ni kao serviser.
Sklone smo da uvek razmislimo o svakoj mogućnosti, pre nego što je odbacimo. Da li je to navika onih koji za svaki slučaj prekopaju svako đubre, da se uvere da neko nije odbacio nešto upotrebljivo? Da možda i nešto polusjebano može da se upotrebi, ako je frka?
Da se uvere da ne postoji tolika frka, koju bilo šta poluupotrebljivo može da razreši i umiri, bilo da je za uveravanje potrebno neposredno iskustvo, ili samo trenutak ozbiljnog razmatranja.
Nikad nisam preporučila drugarici nekog paćenika koji je tražio preporuku. Jer izgleda da se samo paćenici raspituju za drugarice.
