Možda volite sa bivšim da razgovarate, jer imate sličan smisao za humor i opštu kulturu, poznajete iste ljude i znate kako da se zabavite. Seks je i dalje super i zašto bi se cimali sa jednokratnim partnerima i sa pokušajima da nekog pronađete kad je bivši pri ruci, makar i povremeno i kad ste sa njim sigurni i opušteni – znate da će biti dobro.
Ali, svaki put kad se sretnete, to se ne sreću dve slobodne osobe koje biraju jedna drugu, nego se sreću bivši partneri. Oslanjate se na ono što znate o svom bivšem i uviđate da se nije promenio, naročito ne tamo gde je uvek bio krut ili labilan, dosadan ili uplašen.
Možete da provedete kratko vreme sa njim zaobilazeći oko njegovih slabosti, jer ih poznajete. Ali ako preterate sa druženjem, neka od njih će iskočiti i podmetnuti vam nogu. I onda ćete se osećati grozno. Jer zato više i niste zajedno. Zbog tih slabosti i njihovih saplitanja, koja niste umeli da preskočite, ili koja su vas prosto išutirala, iako vama nije bilo teško da malo padate i posrćete, pa da ustanete i nastavite dalje.
I zašto se onda opet nalazite pored nekog sa kim više niste u vezi i osećate se isto, kao i kad ste bili zajedno? Kakvog to smisla ima? Dokle ćete se igrati ringe-ringe-raja i koje je jaje mućak?
