Najkraći odgovor na pitanje da li je oporavak od burnouta moguć dok nastavljate da radite glasi „ne“. Međutim, ponekad ni odmor ne pomaže, a ponekad jednostavno nije moguć. A ljudi uglavnom nastavljaju da rade, ne shvatajući šta im se dešava i šta im je potrebno. Šta dakle, možete učiniti, koja je to prva pomoć kada ste pod stresom i pritiskom, a morate da nastavite da radite?

Sagorevanje je, izgleda, stalni deo radnog pejzaža za mnoge zaposlene – stres, pritisak, rastuća lista obaveza, strah od gubitka posla, odugovlačenje prouzrokovano preopterećenošću… Rad pod pritiskom je uobičajeni zahtev poslodavaca koji niko ne preispituje. A prema statistikama, 9 od 10 zaposlenih izloženo je produženom i pojačanom pritisku na poslu.

Burnout se definiše kao stanje fizičke, mentalne i emocionalne iscrpljenosti, često uzrokovano produženim periodom stresa i pritiska. Kako su razgovori o mentalnom zdravlju i blagostanju postajali sve učestaliji i glasniji, tako se kristalisao i problem sagorevanja.

Razumevanje da ste sagoreli je jedan korak, ali oporavak od burnouta nije lak – ne najmanje zato što nije lako shvatiti šta treba da uradite da biste se oporavili. Naročito kada odlazak na odmor nije moguć, ili nije dovoljan.

Kako da sprovedete oporavak od burnouta

Koliko god bi bilo korisno da uzmete nekoliko dana odmora ili bolovanja za oporavak od burnouta, iz različitih razloga za mnoge od nas to često nije opcija. Stručnjaci kažu da se ipak možete oporaviti od burnouta, iako morate da nastavite da radite. To će ipak zahtevati da uložite nešto energije u planiranje i postavljanje granica. Možete nastaviti da funkcionišete, ali to će vas koštati mentalno i emocionalno. Dakle, dok nastavljate da radite možete ublažiti iscrpljenost i ograničiti opterećenje, ali to je prva pomoć. Dok se ne stvore uslovi da uzmete odmor.

Fotografija: instagram.com/_fionaleh

Postavite prioritete među zadacima na poslu

Postavljanje prioriteta je najvažniji prvi korak. Možda se čini nemogućim u ovom trenutku, jer sve deluje hitno i važno, zato polako i dozvolite sebi da predahnete dok ovo shvatate. Fokusirajte se na ono što mora da se uradi samo tog dana. Radeći dan po dan smanjujete preopterećenost. Postoje različiti načini da se to uradi, kao što je korišćenje Ajzenhauerove matrice koja vam pomaže da grupišete zadatke u nivoe hitnosti i važnosti. Možete da odredite status svog posla po RAG skali (Red, Amber, Green) i da se bavite samo crvenim, dok ćilibarske i zelene ostavljate sa strane, dok ne budete imali više energije i prostora.

Još jedan odličan način da steknete jasnoću o prioritetima, jeste putem mapiranja zainteresovanih strana: Ko su vaši ključni akteri? Koji obim posla je prioritet da bi bili zadovoljni? Kome možete da delegirate deo posla? Koji posao možete da sažmete? Kako vas vaš tim i menadžer mogu podržati? Na kojim sastancima vaše prisustvo nije obavezno?

Kada vam je to jasno, uradite ono što treba da se uradi, ali ne preskačite pauze. Zanemarivanje pauza vam neće podržati vaš oporavak od burnouta, a nikome neće učiniti uslugu preskakanjem ručka. Ovu strategiju može biti teško primeniti ako uvek radite suprotno, ali pratite jednostavnu logiku. Morate da nadoknadite energiju, da biste mogli da nastavite da radite.

Postavljanje granica za efikasniji oporavak od burnouta

Iako se može činiti da je obavljanje što više posla ispravno rešenje, ako to radite na štetu svoje dobrobiti, iscrpljenost neće nestati. Ključ je u primeni doslednih, zaštitnih praksi koje daju prioritet vašoj dobrobiti. „Počnite postavljanjem čvrstih granica oko vašeg radnog vremena i digitalne dostupnosti – istinsko isključivanje tokom slobodnog vremena je neophodno. Uverite se da pravite sve pauze, čak i kratke, da biste se mentalno resetovali. Ponovo, ovo može delovati neprirodno ako nemate naviku da pravite pauze, pa pokušajte da se podsetite da ste ih zaslužili.

Ulaganje u vaše mentalno i fizičko zdravlje može biti najpametniji karijerni potez koji možete napraviti. Iako ove prakse neće rešiti duboko ukorenjene probleme preko noći, one su od vitalnog značaja za očuvanje vaše energije, podsticanje malih pobeda i stvaranje neophodnog prostora za oporavak od burnouta u postojećem okruženju. Ne potcenjujte male stvari koje možete napraviti tokom pauze, kao što su kratka šetnja, ili slušanje muzike.

Zatražite dodatnu podršku od svog menadžera

Svima nam je potrebna dodatna pomoć u nekom trenutku. Radimo duže nego ikad ranije, a starosna granica za penzionisanje se stalno pomera. Sasvim je prirodno da će u nekim trenucima naše karijere biti potrebna veća podrška.

Zato je važno da razgovarate o očekivanjima sa svojim menadžerom i vidite da li se nečeg možete rasteretiti. Dobro je biti iskren, ali fokusiran na rešenja. Razmislite o tome da li možete da skratite svoje radno vreme, ili da počnete kasnije. Ili o komprimovanom radnom vremenu, da biste bili slobodni petkom. Takođe, saznajte da li vaša kompanija pruža terapiju, koučing ili bilo koju drugu vrstu pomoći zaposlenima.

Vaše mentalno, emocionalno i fizičko zdravlje treba da bude vaš glavni prioritet. Što pre potražite podršku i date sebi prostora za oporavak, pre ćete početi da se osećate bolje.

Takođe, možda se radi o tome da jednostavno niste na pravom poslu, bilo da je u pitanju sam posao ili kultura kompanije. U tom slučaju, postavite „mini ciljeve“ dok tražite novu ulogu kako biste održali energiju potrebnu za ovo niskom, ali konstantnom. Ništa od ovoga nije lako, ali možete to da uradite.

Pročitajte i ovo: Šta se događa kad imamo trajni burnout?

Naslovna fotografija: instagram.com/_fionaleh

Brankica Milošević