U 83. godini, preminuo je Bata Živojinović, mirno u snu, javili su svi domaći mediji. Veliki jugoslovenski glumac, praktično se čitavog života bavio glumom, od najmlađih pozorišnih dana, preko srednjih glumačkih škola u Nišu i Novom Sadu, studiranja glume u Beogradu, preko svih onih uloga koje pamtimo i koje smo zaboravili, do angažovanja 2014. u filmu “Led“. Na tom snimanju, Bata se povredio i to je pogoršalo njegovo narušeno zdravlje, i najzad dovelo da amputacije dela leve noge tokom protekle nedelje, što mu nije produžilo život, kao što su se lekari nadali. Bata je preživeo i srčani i moždani udar, istrošio se u borbi za oporavak i mirno preminuo.
Svaka mu čast, živeo je tolike godine aktivnim, burnim i ispunjenim životom – a to nikako nije samo lepo i dobro i uzbudljivo. Kroz sve lične drame, o kojima se pisalo i pričalo, kroz period političkog angažmana, koji su mu obožavaoci možda i najviše zamerali, Bata je ostao naš – Bata. Nacionalni brat, koga svi poznaju i vole. Zapravo, tu se ne može ni govoriti o obožavaocima, jer nismo se mi njemu divili kao nekoj zvezdi na visinama, nego smo ga doživljavali kao deo svog života, gajili smo prema Bati familijarna osećanja, svojatali ga i podrazumevali. Voleli smo ga u svakoj ulozi, citirali njegove replike i jedva čekali da vidimo šta će sad da uradi, pa da prepričavamo.
Ne znam da li je Bata najangažovaniji domaći glumac, ali nema ni jednog antologijskog filma bez njega. On i Dragan Nikolić su bili i ostali glavne face i napustili su nas u istoj godini.
