Vreme je da oprostite sebi za ono što ste radili kada niste znali bolje, za izbore koje ste doneli kada niste videli druge mogućnosti, za to što ste bili ono što ste bili dok ste još tražili sebe i niste znali ko treba da budete. 

Prestanite da kažnjavate sebe zbog onog što ste bili – sa tog mesta ste došli do ovog gde ste sada, a da biste išli dalje, potrebno je da oprostite sebi. Na svakom putu postoje zastoji, upadanje u zamke i ćorsokake, ne postoji pravi put koji će vas odvesti direktno u zrelost i svesnost, bez brojnih grešaka, neuspeha i gubitaka. Ali zato je taj put – put mudrosti. 

Ne morate ništa nadoknađivati, ne morate raditi ponovo ono što niste radili dobro, ne morate nikome (ni sebi) dokazivati koliko ste odrasli i koliko ste različiti od osobe koja ste nekad bili. Ako to radite, ako vas to motiviše, to znači da niste u potpunosti naučili ono što treba da znate. 


Jer, kada ste zaista izrasli i promenili se i postali bolji, onda se više ne stidite svoje prošlosti, ne kajete se zbog grešaka – ne osećate nikakav naboj i gotovo uopšte i ne mislite na prošlost, ona vasne vezuje i ne obavezuje. Shvatate da ste činili najbolje što ste umeli i da to činite i sada i osećate zahvalnost za sva svoja iskustva. 

Najbolja verzija sebe nije gotov proizvod, to je samo ono dokle ste stigli u svesti i mudrosti – postupate prema svojim uverenjima, koja su se promenila. Radili ste to i ranije, postupali ste prema svojim uverenjima, samo su ta uverenja bila lažna i pogrešna i nisu bila zaista vaša. 

Rasli ste i razvijali se ka onome što ste sada, a sve što ste sada, ležalo je u vama i tada – vidite, sve je u redu. Uvek ste bili to što jeste, samo vam je trebalo vremena da dođete do sebe, da otkrivate sebe sloj po sloj. I taj posao nije gotov, radićete to do kraja života. 

Comments